Na listi RFZO pet novih lekova za lečenje HIV-a

– Po prvi put se možemo pohvaliti da će Srbija imati terapijske režime u skladu sa preporukama svetskih vodiča za lečenje HIV infekcije. To znači da će pacijentima sa HIV-om biti na raspolaganju gotovo sve terapijske opcije koje su danas dostupne u najrazvijenijim zemljama sveta. Nova lista lekova proširena je sa pet novih antiretrovirusnih lekova. Radi se o inovativnoj terapiji koja je prema protolokima u samom vrhu terapijskog pristupa. Dakle, sada se na listi lekova nalazi ukupno 26 lekova za lečenje HIV infekcije. Na ovaj način HIV infekcija dovedena je u prevedena je u hronično zdravstveno stanje – rekla je Dragana Janković Antić ispred Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Novi lekovi protiv HIV-a donose: uzimanje manjeg broja tableta – radi se o režimima sa jednom tabletom koja se uzima jednom dnevno, zatim manji rizik od stvaranja otpornosti virusa na lek, manja toksičnost i bolje usklađivanje terapije kod pacijenata sa pratećim bolestima i drugim lekovima koje koriste.

– Nove terapije koje su uvedene nisu značajene samo za osobe zaražene HIV virusom već i za ostatak populacije. Pacijenti koji primaju terapiju su radnosposobni, ne mogu da prenose virus i mogu i da imaju potomstvo, što su sve zasluge antiretrovirusnih terapija – istakao je prof. dr Jovan Ranin, načelnik odeljenja za HIV i AIDS, Klinike za infektivne i tropske bolesti UKCS.

U Srbiji je oko 2.600 pacijenata zaraženih HIV virusom na terapiji, a svake godine otkrije se oko 200 do 250 novih pacijenata. Na skupu stručnjaka i nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje, govorilo se o savremenim principima lečenja HIV infekcije i novim antiretrovirusnim lekovima, uz osvrt na rezultate istraživanja o kvalitetu života i pridruženim oboljenjima među osobama koje žive sa HIV-om.

Udruženje Potent je u saradnji sa odeljenjem za HIV i AIDS, Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, sprovelo obimno istraživanje: “Komorbiditeti kod osoba koje žive sa HIV-om – izazovi, potrebe i mogućnosti”, koje je imalo za cilj da osvetli najvažnije aspekte života sa HIV-om koje je obuhvatilo 327 ispitanika.

Prema rečima Bratislava Prokića, izvršnog direktora Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje – Potent, najčešće pridružene bolesti kod osoba sa HIV-om su poremećaj masti (21,7 odsto) i hipertenzija (21,1odsto). Međutim, izražen je visok procenat ispitanika (19,9 odsto) sa dijagnostikovanim poremećajem raspoloženja (kao što su depresija, manija ili bipolarni poremećaj), 22,7 odsto ispitanika ukazuje na probleme sa seksualnom željom, libidom i td.

Ispitanici koji su se zbog zdravstvenih problema obraćali drugim lekarima (ne uključujući specijaliste za HIV), njih 9,7 odsto je doživelo negativno iskustvo zbog HIV dijagnoze. Zato ne čudi podatak da čak 39,8 odsto ispitanika nije upoznala lekare drugih specijalnosti sa svojim HIV statusom, a da se polovina anketiranih obraća svom infektologu, kada ima zdravstveni problem koji nije povezan sa HIV-om.

– Od kada osoba sazna da ima HIV suočava se sa različitim izazovima, osećajem krivice, stida, srama, sa nepoverenjem da li je rezultat zaista tačan, kako će njegov tj. njen život izgledati. Stoga je psihološka podrška veoma važna kako bi osoba prihvatila svoju dijagnozu život sa HIVom i kako bi redovno dolazila na kontrole i redovno uzimala lekove. Psihološka podrška nije važna samo na početku, kada se dijagnoza sazna, već i kasnije. Kod ljudi koji dugo žive sa HIVom, i preko 10 godina, mogu se javiti krize usled nekog novog događaja u životu – rekla je Jelena Jevtović, klinički psiholog Udruženja Potent.

Imajući u vidu da od 2011. godine Klinika za infektivne bolesti u Beogradu nema zaposlenog psihologa, a uzimajući u obzir pomenute rezultate ovog istraživanja, Udruženje Potent će pokrenuti inicijativu da se u sistematizaciju radnih mesta uvrsti i mesto psihologa.