Na Ljubinom grobu smeće i roštilj za prasiće

Namera grada je da na pomenutom prostoru bude izgrađeno memorijalno groblje. Za to vreme pored groba pojedinci peku prasiće.

Na konstatacije pojedinih građana da je grobno mesto slikara Ljube Popovića prepušteno nemaru u valjevskom Vidraku kažu da održavaju prostor koliko je moguće.

– Mi smo posekli šiblje, iskrčili smo obalu da tu može da se priđe, ali mi se generalno ne bavimo uređenjem. Ipak ne možemo da sprečimo da nakon što odemo, neko tu baca smeće i polomi klupe. Formalno gledano mi taj prostor sada održavamo po osnovu činjenice da to zemljište pripada gradu, ali zvaničan papir i odluku o tome da je to groblje i da smo isključivo mi nadležni još nismo dobili, kaže direktorka Vidraka Slađana Marković.

U trenutku smrti slikara Ljube Popovića grad je oformio radno telo koje je donelo odluku o mestu na kom će slikar biti sahranjen. Pored činjenice uvažavanja njegovog dela, stajala je i vrlo važna činjenica da se radi o čoveku koji je proglašen počasnim Valjevcem. Odluka je doneta da grad iskoristi prostor koji već poseduje i Ljuba Popović je sahranjen u Brđanima, nedaleko od svoje kuće. Od trenutka sahrane kako kažu nadležni, započela je procedura za uređenje prostora na kom je slikar sahranjen.

– Ta parcela pripada gradu i planom reulacije predviđena je za rekreativnu zonu što praktično znači da tu može biti park, ali i u sklopu parka memorijalno groblje. Grad će tek u narednom budžetu, jer ranije to nije bilo predvidivo, opredeliti sredstva za sprovođenje arhitektonsko-urbanističkog konkursa na kom će nakon što arhitekte dostave predloge biti izabran najbolji. Tek tada kada budemo znali te činjenice možemo da uradimo namenu odnosno promenu postojećeg plana i donesemo odluke i o izgradnji, ali i o prenosu na staranje, kaže član Veća David Maksimović.

On objašnjava da postoji načelna razlika između tzv. Aleje velikana i memorijalnog groblja i navodi primer Beograda gde se u Aleji velikana nalaze grobovi samo pet značajnih ljudi Srbije. U svakom slučaju grad će morati da uredi kriterijume i oformi telo koje će nakon svih završenih radova u budućnosti određivati ko ima prava i ko može biti na pomenutoj parceli i prostoru sahranjen.

– Nije sve baš tako jednostavno jer mišljenje tog tela moraće da bude u saglasnosti i sa članovima porodice. Ukoliko oni ne daju dozvolu onda je to i nemoguće. Takav je slučaj bio sa Mikom Petrovićem u Beogradu, koji je još za života izrazio želju gde želi da bude sahranjen, ali to porodica nije dozvolila, objašnjava Maksimović još jednom naglašavajući da neke pro cedure jednostavno ne mogu biti brže sprovedene.

Huligani

Svako ko je ovih dana posetio grob čuvenog slikara mogao je da se na licu mesta uveri da je prostor pored groba poslužio nekom i za pečenje prasića. JKP „Vidrak“ će nastaviti da održava prostor koliko je to moguće, ali je pitanje kako smo došli do toga da klupe budu polomljene, a prostor obasut smećem? Ko ga je bacio? Ko je to polomio? Možda najvažnije od svega – da li je moguće da nam kao građanima, bez obzira na godine, baš ništa nije sveto i dostojno poštovanja?