Do 29. oktobra u Mokroj Gori održava se Treći svetski kongres biodiverziteta pod nazivom „Integrisane strategije za očuvanje ugroženog biodiverziteta i geodiverziteta u cilju globalno održivog razvoja“. Kongres, koji se prvi put održava u našoj zemlji, organizovali su Zavod za zaštitu prirode Srbije i Globalni fond za istraživanje prirode (Global Scientific Research Foundation, Indija).

Za učešće na kongresu, koji se održava na Mećavniku, u Parku prirode „Šargan – Mokra Gora“, prijavljeno je više od 150 stručnjaka iz 30 zemalja, sa skoro svih kontinenata, koji će razmenjivati znanja, iskustva i baviti se pitanjima očuvanja biodiverziteta.

Imajući u vidu da su prirodni resursi i biološka raznovrsnost od vitalnog značaja za ekonomski i socijalni razvoj čovečanstva i da pretnja divljim vrstama i ekosistemima nikada nije bila veća nego što je danas, od izuzetne važnosti je da se, kako ističu organizatori, stvorio povoljan ambijent za primenu globalnih strategija očuvanja biodiverziteta primenjivih u lokalnom okruženju različitih država. Održavanje tog skupa u Srbiji je i dobra prilika za pozicioniranje i vrednovanje prirodne baštine naše zemlje na svetskom nivou, ali i naših kapaciteta da budemo uključeni u procese utvrđivanja standarda i smernica za zaštitu prirode.

– Odgovor nauke je ključan, ne samo za razumevanje, već i za akciju, kako bi se predupredile prilično alarmantne procene da je četvrtina svih sisara, petina svih gmizavaca i šestina svih ptica danas ranjiva po pitanju opstanka, da kičmenjaci nestaju 114 puta brže, nego što je to normalan prirodan proces, da se za blizu 25 odsto vrsta viših biljaka očekuje da nestanu u sledeće dve dekade, kao i dodatnih 25 odsto do kraja 21. veka, upozoravaju organizatori kongresa.

Prateći pojave ranijih iščezavanja u istoriji zemlje, može se pretpostaviti da će priroda obnoviti životne forme, ali, kako se ističe, za to su potrebni milioni godina. Zbog toga će učesnici kongresa razmatrati pitanje kako se ugroženost biodiverziteta može smanjiti, kroz restauraciju i održavanje prirodnih ekosistema, unapređenje ekosistemskih usluga, ustanovljavanje mreže kopnenih, rečnih i morskih zaštićenih područja, upravljanje staništima ugroženih vrsta, stvaranje utočišta i zaštitnih zona, implementaciju razvojnih i ekonomskih aktivnosti lokalnih zajednica zasnovanim na očuvanom biodiverzitetu na primerima prezentovanih rezultata projekata i istraživanja.

Povodom početka rada kongresa, otvorena je izložba najboljih radova sa Internacionalnog foto konkursa „Biodiverzitet“ i autorska izložba slika i crteža retkih vrsta „Lepota različitosti“, akademske slikarke Vesne Petrić. Nakon višestruke selekcije skoro 2.000 fotografija sa motivima iz celog sveta, žiri čiji su članovi renomirani fotografi i stručnjaci predstavnika društva National Geographic – Igor Rill, Tino Soriano i Robin Moore, proglasio je najbolje radove u nekoliko kategorija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari