Na operaciju srca čeka 2.700 pacijenata

Vladan Ignjatović, pomoćnik direktora RZZO, kaže za Danas da se broj zainteresovanih za operacije u Turskoj povećava iz dana u dan.

– Prinuđeni smo na ovaj korak, ali čim budu povećani kapaciteti u Srbiji, to će omogućiti da se naši bolesnici ovde operišu i ne šalju u inostranstvo. To će biti moguće izgradnjom Dedinja 2 i Kamenice 2, kao i kardiohirurške sale u Nišu – objašnjava Ignjatović.

Na pitanje zašto se RZZO odlučio baš za Tursku, Ignjatović napominje da su bili u kontaktu sa Slovenijom, Češkom, Slovačkom i Turskom. Adžibademova ponuda bila je najbolja, a isti kvalitet operacija odobren je po dvostruko nižoj ceni.

– Operacija košta 4.700 evra, a u cenu je uključen put avionom za pacijenta i pratioca, pripreme i zahvat. Po povratku u Srbiju, pacijent se javlja svom kardiologu, eventualno hirurgu zbog pregleda rane i nastavlja redovne kontrole – navodi Ignjatović.

Inače, pacijenti iz Srbije, svih 11 koji su u trećoj grupi doputovali u Tursku na operaciju srca o trošku Fonda zdravstva, operisani su i dobro se osećaju. Reč je o trećoj grupi teških bolesnika čiji je „evroskor“ za procenu rizika viši od predviđenog.

Džem Alhan, načelnik Odeljenja kardiohirurgije bolnice Adžibadem Maslak, u kojoj je do sada operisano 35 od oko 80 pacijenata koji su se odlučili za zahvat u turskoj bolnici, ističe da je u kontaktu sa kolegama iz Srbije. Pacijenti dolaze na ugradnju srčanog zaliska ili ugradnju bajpasa sa kompletnom dokumentacijom i potpuno pripremljeni za operaciju. On kaže da ceni nivo kardiohirurgije u Srbiji u kojoj se već 50 godina sa visokim kvalitetom obavljaju kardiohirurške procedure.

– Dolazak pacijenata iz Srbije u Istanbul na lečenje samo je privremeno rešenje, a nadam se da će Srbija uskoro prevazići ovaj problem. Najveći razlog postojanja dugačke liste čekanja jeste što su srčane bolesti specifične za taj region, u natprosečnim vrednostima u odnosu na svet. Prema svetskim parametrima za broj stanovnika i lekara, kapaciteti u Srbiji trebalo bi da budu dovoljni za pravovremeno lečenje tih pacijenata. Ali rasprostranjenost srčanih bolesti kod vas veća je nego u svetu. To je razlog što vam u Srbiji trenutno nedostaju kapaciteti – smatra Alhan.

Prema njegovim rečima, situacija je potpuno drugačija u Turskoj. Dok Srbija ima 7,5 miliona stanovnika i samo četiri kardiohirurška centra, tek nedavno je otvoren peti (Beogradski kliničko-bolnički centar), u Turskoj ima 70 miliona ljudi, a oko 200 kardiohirurških centara. Samo Istanbul ima dva puta više žitelja nego cela Srbija, a ima čak 50 takvih centara. Na hiruršku intervenciju na srcu u Turskoj se čeka maksimalno sedam do deset dana, kako u privatnim, tako i u državnim ustanovama. Zdravstveni fond u toj zemlji ima ugovore i sa medicinskim kućama u privatnom sektoru.

I Turska je jedna od zemalja koja ima veću stopu oboljevanja od bolesti srca i krvnih sudova nego što je u svetu, zbog genetske predispozicije i niskog nivoa „dobrog“ HDL holesterola. To je, kaže Alhan, razlog što Turski građani imaju veći rizik od bolesti srca nego što je svetski prosek. On je uveren da srpski lekari ne bi dopustili da avionom na operaciju u Tursku putuje neko ko je u kritičnom stanju, već takvi pacijenti sigurno dolaze na zahvat bez dugog čekanja.

Kada je u pitanju smrtnost, ona se razlikuje prema vrsti operacije. U Adžibademu ističu da je procenat mortaliteta za baj-pas zahvate 0,9 odsto, dok je taj procenat u zemljama EU 3,5 odsto. Generalno, ako se uračunaju i operacije na otvorenom srcu i najteži zahvati, evroskor je pet odsto, a u Adžibademu dva procenta. Adžibadem nije jedna bolnica, već sistem od 17 zdravstvenih objekata, sa najsavremenijom medicinskom tehnologijom.

O trošku zdravstvenog osiguranja upućuju se od kraja juna ove godine kardiovaskularni bolesnici, a u drugu bolnicu već godinu dana pacijenti kojima je potrebna neurohirurška intervencija. Gama najf (gamma knife) kojim se rade ovi zahvati na mozgu, ne postoji u Srbiji, a pacijent posle zahvata ne ostaje u bolnici.

Srčani bolesnici iz Srbije sa kojima smo razgovarali pre operacije, ističu da je usluga u bolnici – besprekorna.

Stanoje Dukić (60) iz Krupnja kaže da je bio na listi čekanja na Dedinju. Na red bi došao 2012. Lekari koji su ga pregledali u Beogradu rekli su mu da nema razloga za sumnju, već da slobodno ide i operiše se u turskoj bolnici.

Ruža Denisov (62) iz Bora ističe da se ne oseća kao da je u bolnici, a sa njom je kao pratilac stigla i njena kćerka. „Nisam pogrešila. Oni ovde i osmehom leče“, kaže Ruža kojoj je, kao i Stanoju, bila potrebna operacija srčanog zaliska. U svakoj sobi je samo jedan pacijent, sam ili sa članom porodice. Uslugom u bolnici više je nego zadovoljan i Safet Habibović (52) iz Novog Pazara sa kojim je doputovala i supruga.

Bolnica Adžibadem Maslak, koju smo posetili, osnovana je 2009, ima 151 bolesnički krevet i 15 operacionih sala. Kao i sve druge klinike iz ove grupe, više liči na hotel sa pet zvezdica, nego medicinsku ustanovu: sveće, akvarijumi, kafeterija i prostor za boravak i odmor pratioca bolesnika, najsavremeniji liftovi, pokretne stepenice. Sa terase restorana pruža se pogled na panoramu Istanbula. Nema ni traga bolničkog mirisa, a osoblje je neprekidno na usluzi obolelima. Sobe su prostrane i svetle, snabdevene aparatima za praćenje zdravstvenog stanja pacijenta i LCD televizorima.

Model kvaliteta

Vodeća zdravstvena ustanova u Turskoj, privatna korporacija Adžibadem, osnovana je 1991. Zapošljava 8.500 ljudi, među kojima je 1.500 lekara, a leči pacijente iz više od 40 zemalja. Kada je osnovana, ustanova je imala 50 bolničkih kreveta, a danas 1.200. Pod brendom Adžibadem radi devet opštih bolnica, osam medicinskih centara, laboratorija, centar za genetsku dijagnostiku, hitna pomoć. Adžibadem je prva institucija u Turskoj priznata od Međunarodne komisije (Joint Commision International), kao model kvaliteta zdravstvenih usluga.