Na pomolu dogovor o jezgru evropskog ustava

Na inicijativu predsednika Komisije Evropske unije Žoze Manuela Baroza u portugalskom gradu Sintra okupio se u subotu i nedelju manji broj evropskih političara nego što je bilo najavljivano kako bi se posavetovali o sudbini Ustavnog ugovora za Evropu i budućnosti Evropske unije. Iako je bilo najavljivano da bi se u Sintri mogli naći i budući francuski predsednik Sarkozi i holandski premijer Balkenende, te drugi šefovi država ili vlada zemalja EU, na kraju se skup pretvorio u mini-samit. Barozovo istrčavanje je, naime, naišlo na oštru kritiku i odbijanje u više evropskih političkih centara.

Pobeda Sarkozijeve ideje

Sve su prilike da je francuski predsednik Nikola Sarkozi i pre nego što je stupio na dužnost izvojevao jednu vrlo važnu pobedu. Njegova predizborna ideja, naime, o „pojednostavljenom EU ustavu“ naišla je već na veliku saglasnost u Poljskoj i u Velikoj Britaniji. „Projekat novoizabranog predsednika Sarkozija o pojednostavljenom ugovoru vrlo je interesantan, izjavio je, prema „Spiegel Online“, poljski predsednik Leh Kačinjski. „Ja sam s tim apsolutno saglasan, rekao je, pak, britanski odlazeći premijer Toni Bler prilikom susreta sa Sarkozijem u Parizu prošlog petka.

Na to upućuju i reči predsednika Evropskog odbora u Bundestagu Matijasa Vizmana (CDU). On je za jučerašnji broj nedeljnika Berliner Cajtung am Zontag govorio o spasavanju ustavnog jezgra. Najavljujući skorašnji susret predstavnika svih evropskih odbora u 27 parlamenata članica EU, Vizman je izrazio nadu da će se na tom susretu postići jedinstvo u vezi s jezgrom EU ustava, što bi značilo spasavanje EU-ustavnog ugovora. On je, naime, uveren da EU-ustavni ugovor mora biti redukovan na njegovo jezgro, ali tako da osigura više demokratske kontrole, više transparentnosti i jasne vodeće strukture u EU.

Bilo kako bilo, na mini samitu u Sintri učestvovali su samo predsedavajuća EU Angela Merkel, dvoje njenih naslednika, portugalski i slovenački premijeri Žoze Sokrateš i Janez Janša, sazivač skupa Barozo i predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering. Skup u Sintri bio je, logično, isključivo konsultativne prirode, pa ipak sve se više nazire pravac razrešenja ustavne krize u EU.
Kako beleže nemački mediji, portugalski premijer Sokrateš, koji već 1. jula od Merkelove preuzima štafetnu palicu predsedavajućeg, zahtevao je od nemačke kancelarke napredak u razgovorima o sudbini ustavne povelje. Samo ako nemačka vlada uspe da odredi „jasne pravce“, odnosno ako od svih 27 članica EU isposluje „precizan mandat“ za dalje korake, rekao je Sokrateš, Portugal će nastaviti da se trudi oko razrešenja ustavne krize. Drugim rečima, Portugalci već sada vrše pritisak da se u najavljeni „vozni plan“ ugradi što više obavezujućih elemenata u vezi sa sudbinom ustavnog ugovora.
U protivnom, Portugal neće nastaviti savetovanja o Ustavnom ugovoru za Evropu koji je do sada ratifikovalo 18 članica, dve ga odbile, a sedam još nije ni uvelo u ratifikacioni postupak. Ustavni ugovor za Evropu može, pak, stupiti na snagu u formi kakvoj jeste samo ako ga ratifikuje svih 27 zemalja EU. Za tako nešto više nema skoro nikakvih šansi, bez obzira na to što neke zemlje EU i dalje insistiraju na postojećem ustavnom tekstu. Problem je u tome što neke druge članice EU neće više ni da čuju za pojam Evropski ustav, poput Poljske i Češke, Velike Britanije i Francuske. Zbog toga Angeli Merkel i nije preostalo drugo do da i iz Sintre uputi poruku svim svojim kolegama da se potrude da, najkasnije na samitu EU u junu u Briselu, dođe do kompromisnog razrešenja ustavnog ćorsokaka.
Nemačka je u ulozi predsedavajućeg nedavno uputila upitnik svim zemljama-članicama u kojem je zamolila za izjašnjavanje o 12 pitanja koja se tiču suštine Evropskog ustava. Odgovori su vrlo konstruktivni, jedino je rekla Merkelova. No, iz njene blizine stižu glasovi da bi se u „voznom planu“ mogao naći kompromis o „jezgru EU ustava“ koji bi se u detalje razmotrio i usaglasio na vladinoj konferenciji pod portugalskim predsedavanjem EU krajem godine. Portugal je, inače, među sedam zemalja koje još nisu ni pokušavale da ratifikuju Evropski ustav, ali je poznato da bi Portugalci u novi ugovor voleli da unesu što je moguće više teksta iz Evropskog ustava.