Rusija sprema vojni odgovor na kontroverzne planove SAD za izgradnju novog protivraketnog sistema u istočnoj Evropi, navode zvaničnici Kremlja, potez koji će najverovatnije povećati strahove od nove trke u naoružanju nalik onoj iz ere Hladnog rata.
Kremlj razmatra aktivne protiv mere kao odgovor na odluku Vašingtona da u Češkoj i Poljskoj izgradi baze za presretanje raketa i radarska postrojenja, korak za koji Moskva kaže da će promeniti „strategijsku stabilnost u svetu“.

Rusija sprema vojni odgovor na kontroverzne planove SAD za izgradnju novog protivraketnog sistema u istočnoj Evropi, navode zvaničnici Kremlja, potez koji će najverovatnije povećati strahove od nove trke u naoružanju nalik onoj iz ere Hladnog rata.
Kremlj razmatra aktivne protiv mere kao odgovor na odluku Vašingtona da u Češkoj i Poljskoj izgradi baze za presretanje raketa i radarska postrojenja, korak za koji Moskva kaže da će promeniti „strategijsku stabilnost u svetu“. Zvaničnici Kremlja još uvek nisu javno obelodanili detaljne planove. Ali, stručnjaci za odbranu zemlje kažu da će odgovor Rusije najverovatnije uključiti poboljšanje nuklearnog raketnog arsenala, izmeštanje većeg broja raketa na pokretne lansirne uređaje i izmeštanje flote nuklearnih podmornica na Severni pol, gde ih je praktično nemoguće locirati. Rusija bi, takođe, mogla smestiti nove silose SAD u radijus dometa svojih Iskander raketa koje mogu biti lansirane iz obližnje ruske enklave Kaljiningrad, dodaju zvaničnici.
Glavni portparol Kremlja Dmitri Peskov je u intervjuu za Gardijan rekao da se Moskva osetila izdatom od poteza Pentagona. „Bili smo veoma zabrinuti i razočarani. Niko nas unapred nije obavestio o ovim planovima. To je nešto što izaziva ogromnu promenu strategijskog balansa u Evropi i svetskoj strategijskoj stabilnosti“, rekao je Peskov. „Osećamo se prevareno. Moraćemo da stvorimo alternative za ovo, ali sa što manje finansijskih ulaganja i više efikasnosti“, dodao je on. Svaki odgovor će biti „u okviru postojeće tehnologije“, objašnjava Peskov. Uz vojno preventivne mere, ruski predsednik Vladimir Putin se takođe zalaže za „dijalog“ i „pregovore“, dodaje portparol Kremlja.
Bušova administracija kaže da izgradnja baza ima za cilj obaranje raketa koje bi mogle da budu lansirane iz Irana i Severne Koreje. Takođe, navodi se da bi predložen sistem bio bespomoćan u odnosu na ogroman nuklearni arsenal Rusije. Ali, ove tvrdnje dočekane su uz nevericu, ne samo u Rusiji, već i od strane nekih nervoznih NATO saveznika SAD. Jedna od takvih zemalja je Nemačka, u kojoj je socijaldemokratski lider Kurt Bek prošlog meseca upozorio da se Vašington i Moskva nalaze na ivici „nove trke u naoružanju na evropskom tlu“.
General Vladimir Belous, vodeći ruski stručnjak za antiraketno naoružanje, kaže: „Američke baze predstavljaju realnu pretnju za naše strategijske nuklearne snage. Nema sumnje da su glavne mete ovih baza SAD ruska i kineska nuklearna sila“.
Strah od nove naoružane trke dolazi u trenutku najlošijih odnosa SAD i Rusije u protekloj deceniji. Ruska Duma je prošlog petka upozorila da bi plan Vašingtona mogao izazvati novi hladni rat. „Takve odluke, koje su beskorisne u pogledu sprečavanja potencijalnih ili imaginarnih pretnji, već vode novoj podeli u okviru Evrope i drugoj trci u naoružanju“, kaže neimenovani ruski zvaničnik.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari