U Toplom Dolu održan protest meštana protiv gradnje MHE

Kako je istakao Aleksandar Jovanović Ćuta, predsednik Pokreta ORSP, „valjda će se faraonova reč poštovati“, a prema njegovim informacijama, Vlada bi već ove nedelje trebalo da pokrene proceduru za zaustavljanje gradnje mini-hidroelektrana u nacionalnim i parkovima prirode.

– Nismo se ovde danju i noću borili i istrajali na barikadama, da sad olako poverujemo bilo kome. Dok ne vidimo da je to ozvaničeno nećemo napuštati položaje niti dopustiti da investitor sa mašinama prođe da ucevljuje našu reku – rekao je Jovanović.

On je pred više od 300 učesnika protesta iz pirotskih sela, kao i brojnih ekoloških aktivista iz mesta širom Srbije, naglasio i da će se Staroplaninci u saradnji sa još nekoliko pokreta i udruženja boriti i da sve reke Srbije budu odbranjene od pošasti zvane MHE.

– Tražićemo, u saradnji sa svima koji su na sličnom putu odbrane, da se proglasi vremenski oročen moratorijum za bilo koje radnje u vezi sa MHE u celoj Srbiji. Dok traje moratorijum, proveriće se i sve što je dosad sagrađeno, da li su poštovani propisi, i ono što je najvažnije, da li se radi ili je već urađeno protiv volje građana koji žive sa tim rekama i pored tih reka – rekao je Nebojša Ilić, predsednik Saveza mesnih zajednica Stare planine.

Kako je poručio, višemesečna borba ne bi uspela da nije bilo meštana Toplog Dola koji su svakodnevno dežurali na barikadama, i gde je četrdesetak starijih ljudi, žena i aktivista uspelo da odvrate investitora da sa bagerima i cevima započne gradnju.

Foto: B. BožićVučićevo obećanje

Dan ranije delegacija Pokreta se sastala u Beogradu sa predsednikom Srbije i kako su preneli, a ministar energetike Aleksandar Antić potvrdio i dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, koji su prisustvovali sastanku, „Vučić će predložiti Vladi da zabrani izgradnju mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima“.

Prema ministrovim rečima, ako se to dogodi, Srbija će biti prva država u Evropi koja je to učinila. Na sastanku je dogovoreno i da će se pooštriti procedure i uslovi za odobravanje projektne dokumentacije i kontrola rada malih HE.

Ristić je izrazio uverenje da je razgovor u Predsedništvu veliki korak napred u rešavanju problema izgradnje i objasnio da treba sačiniti analizu šta je urađeno u skladu sa zakonom, a šta suprotno zakonskim odredbama u dosadašnjoj gradnji MHE, kao i kontrolu svih objekata.

„Čvrsto smo stajali i dalje čvrsto stojimo na stanovištu da hidropotencijali u Srbiji treba da se stave u funkciju proizvodnje električne energije. Hidroenergija ima najmanje negativan uticaj na klimatske promene u odnosu na sve ostale vidove energije, a složili smo se sa tim da to mora biti uređen sistem koji će voditi računa o zašiti prirode“, rekao je ministar Antić posle sastanka.

Prema njegovim rečima, Srbija skromno koristi svoje hidropotencijale u odnosu na druge zemlje, ali i da su i do sada u najvećem broju slučajeva striktno poštovane procedure. Antić se založio i za poštovanje investitora, bez obzira da li su domaći ili strani i da ne može da se ponaša vaninsistucionalno.

Vanredno stanje

Da podsetimo, Savez mesnih zajednica Stare planine je 7. septembra proglasio „vanredno stanje“ na toj planini zbog, kako ističu, nepoštovanja zakona i Ustava Srbije kod gradnje mini-hidrocentrala. „Klizišta, razoren put i imanja, ugrožavanje zgrada i ljudi – sve su to posledice kojima se mrcvari lokalno stanovništvo. Isti scenario se sprema i u Toplom Dolu, na reci Jelovici, kao i na još 50 lokacija u Parku prirode Stara planina“ saopštio je Savez.

„Na barikadama smo 24 časa. Naši životi su već ugroženi i pod neprekidnim smo pritiskom“, navodi se u saopštenju i dodaje da su građani primorani da prave barikade i organizuju straže da bi zaštitili svoja sela.

Savez je tada pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da „konačno stane na put kriminalcima i da stane u odbranu zakona, kao i ispuni svoj plan o očuvanju srpskih sela“. U međuvremenu je Skupština grada Pirota donela odluku da u budućem prostornom planu Grada ne bude mesta za MHE na području Parka prirode Stara planina i zaključak da bi trebalo proglasiti moratorijum na gradnju derivacionih MHE.

Na prethodnom protestu Saveza mesnih zajednica i Pokreta u Beogradu Aleksandar Jovanović Ćuta podsetio je okupljene u Pionirskom parku ispred Predsedništva Srbije da „borba za reke traje već dve godine“. Organizatori su tada poručili i da izgradnja derivacionih mini-hidroelektrana „nema nikakve veze sa zelenom ekonomijom“. Jedino zeleno su novčanice koje dobijaju investitori za ubijanje naših reka, rekli su organizatori drugog protesta protiv mini-hidroelektrana u Beogradu.

Aleksandar Panić iz Toplog Dola rekao je tada da situacija na Staroj planini i pored odluka pirotske skupštine nije rešena: – U Pirotu dobili naznaku nečega. Bićemo oprezni. Ono što su nama gradski oci u Pirotu obećali, čekamo da ispune, do tada – ostajemo na barikadama.

Graditelji bliski vlastima

Državni podsticaji za izgradnju mini-hidroelektrana (MHE) na Zapadnom Balkanu dovele su do ekološkog uništenja, bogaćenja poslovnih ljudi povezanih sa vladama u regionu i malog povećanja proizvodnje električne energije, saopštila je mreža nevladinih organizacija CEE Bankwatch Network, a nedavno prenela Nova ekonomija.

U Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, na Kosovu, Severnoj Makedoniji i u Srbiji od 2009. godine učetvorostručen je broj MHE i ima ih najmanje 488, navodi se u istraživanju te mreže, kao i da se planirana izgradnja još tri hiljade.

Sada MHE u regionu proizvode samo 3,6 odsto energije, iako su podsticaji veći nego što predviđaju preporuke EU.

U istraživanju se navodi i da su na izgradnji MHE uglavnom zarađivali ljudi bliski vlastima, poput severnomakedonskog zamenika premijera za ekonomska pitanja Koče Anguševa, koji poseduje 27 hidroelektrana i predsednika glavne opozicione partije u toj državi Hristijana Mickoskija, koji ima najmanje pet takvih koncesija. U Srbiji je imenovan Nikola Petrović, kum predsednika Aleksandra Vučića, kao jedan od najvećih korisnika državne pomoći, a navodi se i da su u Crnoj Gori subvencije mahom dobijali ljudi povezani sa predsednikom Milom Đukanovićem.

Organizacije za očuvanje prirode EuroNatur i Riverwatch, kao i lokalni partneri u balkanskim zemljama protive se gradnji mini-hidroelektrana.

„Srce ekosistema“ u cevima dugim 2.200 kilometara

„Srbija je najsiromašnija na Balkanu što se tiče autohtonih površinskih voda. Mi ne možemo prema njima da se ophodimo kako mi hoćemo“, smatra profesor Ristić: „Sistem je krajnje trapavo i diletantski ušao u proizvodnju energije u malim hidroelektranama. To mora da se promeni.“

Izgradnja MHE ne bi bila potrebna ako bi se smanjio gubitak električne energije u EPS-u.

Prema njegovim rečima, planirana je gradnja 856 mini-hidrocentrala, čime bi se u cevi „spakovalo“ 2.200 kilometara planinskih vodotokova, koji čine srce ekosistema, pa samim tim se negativno utiče na životnu sredinu.

Prema njegovim rečima, izgradnja mini-hidroelektrana dovodi u pitanje i koncept pravne države“.

Tekst je deo projekta „Energetski efikasniji i ekološki čistiji“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije-Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Tekst je deo projekta „Energetski efikasniji i ekološki čistiji“, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.