Na prvoj liniji borbe čak 86 odsto žena

Pandemija to nije promenila, iako je pružila šansu da se ove odgovornosti preraspodele onda kada su i muškarci u velikom broju ostali kod kuće. Ipak su žene podnele najveći teret pandemije. One čine izrazitu većinu zaposlenih koji su radili na „prvoj liniji zaraze“, i činile su čak 86 odsto ove kategorije zaposlenih. No, to je samo polovina slike o opterećenju žena. Druga polovina nalazi se u sferi neplaćenog kućnog rada i brige o porodici, kaže za Danas psihološkinja Branka Drašković.

Zbog toga su Mikser i Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women Srbija) pokrenuli inicijativu „Žene govore o izazovima tokom pandemije kovida 19“.

– Cilj projekta je da se žene različitih dobi, obrazovanja i profila, ohrabre i povežu, kako bi lakše prebrodile nove izazove za koje su morale da brzo da pronađu rešenje, i da povrate osećaj kontrole nad tim i sličnim stresnim situacijama, bilo da je reč o gubitku posla, preopterećenosti obavezama koje se odjednom sve odvijaju u njenoj dnevnoj sobi, brizi o deci ili roditeljima, finansijskim problemima ili psihološkom pritisku, dodaje Drašković.

Kako navode iz Miksera, pronašli su 10 hrabrih žena koje su u široj javnosti ili u svojoj sredini perjanice odvažnosti. Oni će tokom avgusta i septembra objavljivati na Fejsbuk grupi „Žene govore“ i na Mikserovim društvenim mrežama, kratke video-klipove u kojima ove žene govore o svojim iskustvima tokom epidemije.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) kaže da iako su prvi podaci govorili da su žene u manjem zdravstvenom riziku od pandemije kovida 19, odmah je bilo potpuno jasno da će one podneti teži teret brige o deci, starijim i bolesnim, i privatno i profesionalno.

– Organizacija rada od kuće ili radna obaveza (na primer u zdravstvenom ili socijalnom sistemu) uz celodnevnu organizaciju brige o deci zbog zatvaranja vrtića i škola, brigu o starijim članovima porodice, koji su bili pod celodnevnom zabranom kretanja, redukcije javnog prevoza, nedostatka odgovarajuće zaštitne opreme na radnom mestu, samo su deo problema i tereta koje su podnosile žene. Ekonomski su pogođene, ili će biti pogođene mnoge oblasti, što će žene nesrazmerno osetiti, jer imaju manje resursa i ekonomski su zavisnije od muškaraca, naglašava Ignjatović.

Ona dodaje da je veliki broj žena zaposlen u pružanju različitih usluga, kao i veliki broj žena u neformalnoj ekonomiji, ostao bez primanja ili bez posla, čak i nakon završetka vanrednog stanja.

– Neke od njih su samohrane majke koje žive u iznajmljenim stanovima, teško ostvaruju pravo na izdržavanje, nemaju uslove za novčanu socijalnu pomoć, ne mogu da računaju na jednokratnu pomoć i slično. Dodatno su pogođene i sve žene sa iskustvom nasilja, što su pokazali podaci o pozivima u vreme vanrednog stanja, ali i podaci o intervencijama nakon njegovog ukidanja, navodi Ignjatović.