Na RTS-u najviše o radu Vlade i predsedniku

U istom periodu bilo je zastupljeno 18 vanparlamentarnih stranaka i pokreta, a bilo im je posvećeno sat i 27 minuta, od ukupno nešto više od osam sati, pokazao je upravo objavljen drugi izveštaj Regulatornog tela za elektronske medije (REM) o za period od 16. do 31 januara, koji se radi na zahtev Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom izborne kampanje.

Kada je reč o privatnim televizijama, razlika u zastupljenosti predstavnika vlasti i opozicije je još veća. Tako je na TV Pinku učešće predstavnika vlasti u prilozima iznosilo 56,55 odsto, dok su vanparlamentarne stranke imale ukupno 8,28 procenata, a analitičari su zauzeli 35, 17 odsto prostora.

Na TV Hepi, najveći procenat vremena su zauzeli analitičari, čak 52,5 odsto, a vanparlamentarnim strankama je posvećeno tek 6,36 odsto vrenmena. U informativnom programu dominirao je negativni tonalitet izveštavanja.

Tv B92 opozicionim strankama je posvetila manje od jednog procenta vremena i to samo jednoj stranci, isto kao i u prethodnom monitorisanom periodu, u prvoj polovini januara. Najviše vremena posvećeno je aktivnostima Vlade, više od 40 odsto, dok je u prvom nadgledanom periodu taj procenat iznosio čak 61 procenat.

Trećinu ukupnog vremena TV Prva je posvetila aktivnostima Vlade, odnosno oko 33 odsto. Oko 22 odsto vremena posvećeno je vanparlamentarnim strankama, a predstavilo ih se 12.

Na TV N1 najviše procenata, oko 34 odsto posvećeno je “kritici vlasti”, a najviše vremena pzauzeli su analitičari, u čak 73,8 procenata ukupnog vremena. Vanparlamentarnim strankama posvećeno je nešto manje od 20 odsto vremena.

“Kritika vlasti” zabeležena je kao dominantna tema i na Novoj S, sa 42,6 odsto zastupljenosti. Više od polovine vremena, 55,8 odsto, bilo je ustupljeno analitičarima, a opozicionim strankama i pokretima nešto više od 40 odsto ukupnog vremena u informativnom programu, pokazuju analize REM.

– Rekla bih da je stanje redovno, iskopani su šančevi, mediji podeljeni između vlasti i opozicije. Čini se da je izveštaj REM-a realan u ovom slučaju, komentariše za Danas članica Saveta tog tela Judita Popović.

Ona međutim, kaže da je za nju ključni problem funkcionerska kampanja koja je “neprekidna, sveprisutna i prevazilazi sve granice dobrog ukusa”.

– A funkcionerska kampanja se pritom ne detektuje od strane REM-a i prolazi ispod radara monitoringa. Veliki problem su privatne televizije jer nisu ograničene obavezujućim Pravilnikom o predizbornom izveštavanju kao javni servisi, objašnjava Popović.

Rade Veljanovski, član Privremenog nadzornog tela kaže za Danas da će nalazi ovog monitoringa, ali i istraživanja Saveta za štampuo i Birodija, biti analizirani i upoređeni na sastanku zakazanom za ponedeljak.

– Monitoring sam po sebi ne može da promeni stanje, ali daje indikatore kako se ko ponaša od emitera i političkih aktera. Ovog puta REM-ov monitoring daje verodostojnu sliku, ako se gleda zastupljenost, koja je osnov koji indikuje pluralizam različitih stavova, politika i mišljenja, kaže Veljanovski iznoseći nalaze Privremenog tela.

Kako navodi, to pomaže da se izvuku određeni stavovi koji mogu da se predstave javnosti, jer Privremeno telo može samo da vrši nadzor i izveštava o tome što vidi, apeluje i podstiče medije i političke aktere da promene ponašanje.

– Ako u tome uspemo i najmanji korak da pomerimo, uspeli smo. Ali, možda će najveća vrednost rada ovog privremenog tela da se pokaže tek posle izbora, jer kada saberemo sve naše monitoringe i sve što smo uočili, to će pomoći za neke buduće izbore. Mislim da je vrednost tog tela jasno da detektuje gde su sve problemi i regulatorne prirode i ponašanja medija i pol aktera, pa ćemo pokrenuti određene inicijative. S druge strane, REM mora po zakonu da koristi mehanizme koje ima, pa smo razgovarali i sa članovima insistirajući da se to radi na dinamičniji način. Uočio sam da su pre par godina, promenjeni neki drugi zakoni koji su u velikoj meri podrili samostalnost REM-a, to je recimo Zakon o opšten upravnom postupku koji je u svom prvom članu naveo da svi državni organi ali i regulatorni, moraju da rade po određenoj proceduri. Čim su tu ubacuili i regulatorna tela, onda su perfidno određenu proceduru nametnuli i REM-u. I kada se često reaguje na to što REM nije odmah kazao mišljenje kada se dogodi neki eksces u medijima, kada se oni ponašaju protivzakonito i protiv etičkih pravila, ne zna se detalj da imaju proceduru. To su stvari koje moraju da se menjaju ali sada nema vremena to da se radi, jasan je Veljanovski.

On napominje da se stanje u izveštavanju nije mnogo promenilo.

– Mi koji smo na predlog opozicije ušli u sastav privremenog tela, smo više puta istakli da se nažalost određeni mediji i dalje ponašaju na stari način, da i dalje postoji ta podeljenost na režimske i opozicione medije. Dok jedni promovišu i hvale vlast iz sve snage, drugi rade obrnuto, i zbog toga smo održali sastanke sa medijima, javnim servisima, komercijalnim i kablovskim, i svima smo sugerisali promenu ponašanja. Mi to možemo samo da sugerišemo, ne i da naredimo ili sankcionišemo, to može samo REM. U izvesnim slučajevima, mada ih nema mnogo, vodeli smo neke pozitivne promene, ali to nije dovoljno, bez ikakve sumnje, jasan je Veljanovski koji dodaje da “nije od onih koji su imali iluzije da će se ko zna šta promeniti”, ali da smatra da mora nešto da se radi i menja, iako će to biti dug, težak i spor proces.

Pravilnik stupa na snagu sledeće nedelje

Pravilnik za javne medijske servise koji je bio na 40-o dnevnoj javnoj raspravi i na koji je i Ministarstvo kulture dalo pozitivno mišljenje, stupiće na snagu do kraja naredne nedelje.

– Po njemu će morati da se ponašaju javni servisi. On je unapređen u odnosu na prethodne slučajeve, jer smo razgovarali i sugerisali, promenili i dodali dosta stvari, kaže Veljanovski.