Na RTS Vučića duplo više od premijerke

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao najzastupljenija ličnost u medijskom prostoru Srbije najviše vremena je dobio na televiziji Pink 32,1, na televiziji Prva 9,9, na RTS 9,5, na Hepi televiziji 5,1, na (TV O2) B92 pet, a najmanje je bio zastupljen na televiziji N1 sa četiri procenta.

– Imamo identično vreme predstavljanja Vlade i predsednik države (premijerka 4.000 sekundi), što dovodi do pitanja da li to odgovara samom pravilu novinarstva. Monitoring pokazuje “Vučićocentričnost” s jedne, a sa druge strane postoji određeni diverzitet u nekoliko dimenzija. Na RTS, javnom servisu kojeg građani plaćaju, Aleksandar Vučić skoro duplo zastupljeniji nego premijerka, naglasio je danas glavni istraživač Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović ističući da je predsednik Vučić referentna mera u analizi medija.

Ono što je na debati prilikom predstavljanja rezultata istraživanja u Medija centru predstavljeno kao problem jeste zastupljenost političkih partija, kojeg praktično nema, a veoma mali procenat zauzimaju prilozi o društvenim temama.

– Među akterima postoji jaka asimetričnost, kada pogledate analizu vidite da mediji u svojim emisijama fokus stavljaju na ono što radi državama i nešto malo društvo, dok političke stranke nisu zastupljene što je loše. Suština je da medijski prostor prolzai bez političkih partija, primetio je Gavrilović i dodao da kada bi pogledali centralne emisije pomislili biste da ne postoji višepartijski sistem, već jednopartijski.

Naglasak je takođe stavljen na “fenomen” televizije Pink koja je u funkciji Aleksandra Vučića. Za razliku od ostalih medija gde je zastupljen deset odsto, na Pinku trećina vremena je posvećana predsedniku Srbije.

– Opozicija je na Pinku ili negativno predstavljena ili je nema. Najnegativnije predstavljen političar na Pinku je Saša Janković gde je prostor posvećen njemu podeljen na 195 negativnih i 33 neutralne sekunde, rekao je Gavrilović i dodao da mediji pokušavaju da pokažu alternativnu sliku stvarnosti prikazivanjem civilnog društva i analitičara.

Veliki problem su takođe izvori iz kojih mediji preuzimaju sadržaj, saopštenja, strani mediji i Tanjug. Prema oceni BIRODI-a, veoma malo postoji analiza i sami izvori pokazuiju da mediji prate državu.

– Činjenica da značajan procenat događaja koji su analizirani jesu pseudo-događaji i kada to povežete sa događajima koje pravi vlast vi imate materijal i tako se obavlja propaganda vlasti. Trećina priloga nastala je kao posledica medijske inicijative. Zatvorenost centralnih informativnih emisija što pokazuje podatak od svega 6,8 posto emisija van institucija, dakle nemate društvo u emisijama. Država, institucije i pseudo-događaji su zastupljeni, a izostanak društva kada pogledamo možemo da postavimo pitanje relevantnosti sadržaja, jer se društvo kao takvo, naglasio je Gavrilović ocenjujući da je ovakav medijski položaj stranaka uključujući i vladajuću stranku katastrofičan, postoji mogućnost za proces departizacije.

Najviše prostora posmatrano tematski pripalo je sadržaju u oblasti privrede, ekonomije, spoljne i međunarodne politike i prirodnih katastrofa, dok je najmanje prostora ostavljeno nacionalnom identitetu, integritetu institucija, uzbunjivača. Zastupljenost teme poglavlja evrointegracija iznosi 0,0 odsto znači da nije nimalo zastupljena.

– Društvena struktura medija znači kakvu nam sliku društva mediji nude i vidimo da su Srbija s jedne i građani u opštem smislu sa druge strane dve grupe koje su se najčešće spominjale. To govori o neizdiferenciranosti u društvu i politici. Ono što je bilo iznenađenje pričalo se dosta o radnicima, medije su prevarili radnici u Fijatu i Goši, a leto je ono vreme u kojem se najmanje govori o egzistenciji, naglasio je istraživač BIRODI-ja Dražen Pavlica kritikujući da su mediji bili reaktivni neistražujući o tome zašto je došlo do protesta i nisu se istraživali kako ljudi žive u tim okolnostima, ne zanima ih kako žive žene, nezaposleni, školarci i time jedna patina ili jedna četvrtina populacije jje nezastupljena u medijima.

Četvrtinu sadržaja u medijima zaokupljaju privredne i ekonommske teme, kao i spoljna politika. Međutim ona se akterski vezuje za delovanje Aleksandra Vučića pokazuju analize.

– Mera medijske geografije Srbije pokazuje o kojim toponimima se govori u dnevnicima. Mimo Srbije se najviše govori o Beogradu, četvrtina priloga što su mnogi analitičari saglasni da je previše Beograda u prilozima, što je krajnje nepozeljno. Istočna Srbija 1,3 procenta, 37 priloga se bavilo gradodvima, varošicama i seilma istocne Srbije, kazao je Pavlica primećujući da je istočna Srbija medijski amputirana, i zapitao se zašto bi građani odatle praćali poretplatu kao i vojvođani čiji je procenat zastupljenosti takođe mali.

Analiza medijskog sadržaja obavio je Biro za društvena istraživanja u period između 15. jula i do 12. avgusta 2017. godine, a analizirani mediji su RTS, Pink, Hepi, Prva, B92 (O2) i N1.

Detaljnije rezultate možete pogledati na sajtu BIRODI.