Na Siciliji – kao svoj na svome

Širina i arhitektura Novog Beograda

• Slobodnog vremena je malo, a provodim ga sa suprugom i svoja dva sina koji imaju pet i dve godine, najčešće u njihovim „svetovima” i sadržajima. Silom prilika, omiljeno mesto mi je parkić iza zgrade, pijaca u bloku 44; a i odlazak u park „Ušće” mi je prijatan.

Volim Novi Beograd. Prija mi njegova širina, zadivljen sam njegovom arhitekturom iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Zapravo, volim sva mesta u Beogradu gde sam živeo i ona koja su bila u blizini pa sam ih često posećivao: Bulevar, Šumice, Banjičku šumu…

Odlasci u vrtić

• Nemam neke svakodnevne rutuale. Kafu sam prestao da pijem, cigarete sam takođe odavno ostavio….

Mogao bih recimo da kažem da me na neki čudan način raduje da rano ujutru odvedem starijeg sina u vrtić (iako volim dugo da spavam), ili da ga pokupim iz vrtića, nadajući se da će da podeli sa mnom neki događaj ili iskustvo stečeno tog dana, što se ne dešava.

Sicilija i Berlin

• Volim Grčku, prelepo mi je bilo u Španiji, takođe. Tim zemljama se vraćam kada je letovanje u pitanju. Ipak, neki najjači osećaj i mesto na kojem sam se najviše osećao kao „svoj na svome” jeste Sicilija.

Čarobno mesto sa mnogo prirodnih lepota, sa puno istorije i „priče”. Sela gde je sniman čuveni „Kum” su posebna priča za nas koji smo fanovi ove trilogije. Što se meteopola tiče, Berlin je prvi na mojoj listi za sada. Tamo bih stalno odlazio.

Idealan slobodan dan

• Tišina, sunce, voda… Ili dugo sedenje u kafiću ili restoranu na nekom velikom gradskom trgu. Uz omiljenu italijansku kuhinju, čitaj picu. I piće – dobro suvo belo vino.

Kaningem i Knausgor

• Trenutno sam u knjizi „Sati” Majkla Kaningema po kojoj je snimljen i istoimeni, odličan film. Čitam „Sate”, jer će upravo ovo delo biti diplomski ispit moje druge klase studenata na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici.

Sada smo u fazi improvizacija na temu likova i odnosa, tako da me ovaj sadržaj već nekoliko meseci najviše okupira. Takođe, u poslednjih par godina otkrio sam Knausgora i „Moju borbu” (roman u šest tomova), kao i njegove eseje nazvane po godišnjim dobima. Ovaj autor je moj novi omiljeni pisac.

Preporuke predstava: Naš sin, Kretanje…

• Pomenuću predstave u kojima igram i koje preporučujem od sveg srca i sa punom odgovornošću. To su predstave: „Naš sin”, autorski projekat Patrika Lazića koji se igra u Hartefakt kući.

Predstava koja je obeležila kraj prethodne sezone i nastavlja tim putem i tokom ove. Zatim jednu eksperimentalnu predstavu „Krici i šaputanja”, rađenu po istoimenom scenariju za film Ingmara Bergmana, a koja je rezultat doktorskog umetničkog projekta Borjanke Ljumović, a na repertoaru je „Krsmanca”.

Takođe, pozivam čitaoce na predstavu „Kretanje” u Bitef teatar koju je po tekstu Dimitrija Kokanova režirala Jovana Tomić. „Kretanje” voli publika, kritika, kolege… Posebno iskustvo, svakako.

Od predstava koje sam voleo da gledam, a koje više nisu na repertoaru jesu predstave koje je režirao Tomi Janežič: „Šuma blista”, „Nahod Simeon”, „Putujuće pozorište Šopalović”, „Galeb” – predstave koje su bile više od pozorišta…

Da li ste videli ovu ženu

• Izdvojio bih dva filma koja sam pogledao u skorije vreme. Prvi je film „Posle sunca” Šarlot Vels koji sam video na ovogodisnjem FAF-u. Iz svakog kadra ovog filma isijava autentičnost i posebna emocija.

Od srca preporučujem i hrabri prvenac „Da li ste videli ovu ženu” Dušana Zorića i Matije Gluščevića. S jedne strane brutalan i surov, a sa druge neverovatno nežan film.

Od autora filmova koji ostaju u pamćenju mogao bih ovde da pomenem i Zvjaginceva i njegove filmove „Povratak” i „Neljubav”…Od serija bih preporučio „Succession”, čiju novu sezonu jedva čekam.

Depeche Mode

• Depeche Mode – u te dve reči stane skoro sve što me raduje dok slušam muziku. Elektro-pop, sint-pop jesu zvuci koji mi prijaju u skoro svakoj situaciji. Mogao bih da izdvojim još mnogo bendova ili da pomenem još neki muzički žanr koji mi prija, ali DM je bend koji me je obeležio. Radujem se novom albumu i turneji.