Na skupu o godišnjici ubistva Ćuruvije istaknuto da je i to što nema presude – pritisak na novinare

Učesnici su istakli da je u poslednjih 20 godina u svetu ubijeno 1.668 novinara zato što su obavljali svoj posao i da se mora neprestano jačati svest o značaju novinarskog poziva.

Direktorka „Slavko Ćuruvija fondacije“ Ivana Stevanović podsetila je da je istraga o ubistvu Slavka Ćuruvije trajala 16 godina, da suđenje traje više od osam i da se pravosnažna presuda očekuje u narednih nekoliko nedelja.

„Ova presuda biće prva pravosnažna presuda za ubistvo novinara u Srbiji. Ona će predstavljati vododelnicu i za novinare i medijsku zajednicu i građane Srbije jer će poslati jasnu poruku u kom pravcu ovo društvo želi da se razvija. Da li želimo da zataškavamo politički motivisana ubistva iz devedesetih godina, ili želimo da se suočimo sa zločinima koji su počinjeni u ime i za račun države“, rekla je Stevanović.

Ona je pozvala političare da se suzdrže od targetiranja i upućivanja pretnji novinarima jer je pravo građana da budu obavešteni i da mogu da donesu informisane odluke.

Ambasadorka Kraljevine Švedske Anika Ben David istakla je da je njena zemlja zakon o slobodi govora donela još 1766. godine.

„Znači pre 267 godina su Švedska i Finska dozvolile slobodu govora. Za Švedsku je sloboda govora kiseonik demokratije. Sloboda medija može da povredi, ali nam je iskustvo potvrdilo da je ona samo ojačala naše društvo“, rekla je Anika Ben David na skupu pod nazivom „Odbrana istine“.

Ona je ocenila da to što četvrt veka nije doneta presuda za ubistvo novinara takođe dovodi do pritiska i zastrašivanja novinara, a pritisak dovodi do autocenzure, čime se krše ljudska prava građana koji ostaju uskraćeni za tačne informacije.

Ambasadorka je istakla da je demokratija u celom svetu ugrožena, ali da mediji moraju da pokušaju da se suprotstave pritisku radi dobrobiti celog društva.

Na prvom panelu posvećenom ličnim pričama iskustva su podelili ćerka Slavka Ćuruvije Jelena i Metju Kaurana Galicia, sin ubijene novinarke sa Malte-Dafne.

Jelena Ćuruvija navela je da su novinari ugroženi naročito na lokalu i potpuno nezaštićeni od pritisaka lokalnih moćnika i da se fondacija koja nosi ime njenog oca trudi da im pomogne, kao i da obrazuje nove generacije novinara i podrži ih da ne odustanu.

„Moramo osloboditi pravosuđe i institucije, jer novinari danas često odustaju od tužbi za pritiske jer nemaju para za advokate, ili prosto zato što ne veruju pravosudnim organima“, rekla je Ćuruvija.

Metju Kaurana Galicija dodao je da nekažnjivost za ubistvo novinara šalje lošu poruku, da je i njegova porodica dugo čekala presudu, da su trojica ubica uhapšeni i osuđeni, a da trojica još čekaju presudu.

Dodao je da su mu evropske institucije pomogle jer inače ne bi mogao da finansira tu borbu za istinu, jer mu je majka ubijena 2017. godine nakon mnogo pretnji i tužbi kojima su ekonomske i političke elite želele da je zastraše i ućutkaju.

Predsednik Komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić rekao je da se nada kako je ovo poslednja godišnjica Ćuruvijine smrti koja se obeležava a da nema pravosnažne presude.

Matić je rekao da se nalogodavci ubistva znaju, da su to Mirjana Marković i Slobodan Milošević, ali da su oni, kako je naveo, „na žalost mrtvi“.

I on je naveo da su političari često izvor pretnji i inicijatori pritisaka na novinare, da se pretnje prenose na društvene mreže i da uvek postoji opasnost da će neki novinar biti ubijen.

Kao dobar primer istakao je da je jedan muškarac osuđen na godinu dana kućnog pritvora zbog pretnji novinarki Jeleni Obućini i da je važno hitno reagovati na takve stvari.

Skupu u okviru obeležavanja godišnjice Ćuruvijine smrti između ostalih prisustvovali su brojni predstavnici ambasada i međunarodnih novinarskih udruženja kao što su Međunarodna federacija novinara, Repoteri bez granica, Evropska federacija novinara, Sejv žurnalist i mnogi drugi.