Na suđenju grupi Veljka Belivuka svedok opisivao kako je spaljeno telo ubijenog Gorana Mihajlovića

Pošto je prethodno ispričao kako je čitavu noć čuvao Mihajlovića u skrivenoj prostoriji u kući u Ritopeku, Spasojević je rekao da je ujutro otišao po kamion u Borču, pa ga potom napunio džekovima s peskom u stovarištu kod Pančevačkog mosta, i onda se vratio, a da je prethodno svratio do svoje kuće na Zvezdari, kako bi ostavio mobilni telefon, jer su mu to naredili Belivuk i Marko Miljković.

Po dolasku u Livadice (deo Ritopeka), kamion sam uvezao u rikverc u dvorište kuće. Rekli su mi da parkiram što bliže garažnim vratima. Svi smo ušli u garažu – Belivuk, Miljković, Draganić i ja, ušli u tu prostoriju, unutra je bilo telo umotano u najlon. Rekli su mi da ga budim, ja ga budio, a oni se smeju i kikoću, jer je već bio ubijen, naveo je on.

Telo su potom izvukli iz te prostorije, sva četvorica, i ubacili u prednji deo tovarnog prostora u kamionu, da bi ga on potom prekrio džakovima sa peskom, za slučaj da ih policija zaustavi, i krenuo ka Surduku, a Belivuk i Miljković su mu bili pratnja, išli „golfom“ malo ispred, malo iza njega.

Otvorili su mi kapiju u Surduku, ušao sam unutra, uzeli su radničke kombinezone i kačkete koje sam im prethodno nabavio, presvukao sam se i ja. Izbacili smo automobilske gume iz šupe, Veljko je napravio lomaču, u prostor u njima stavio je ćumur. Ja sam skinuo džakove sa tela, izvadili smo iz kamiona telo umotano u najlon, držali su ga uspravno, meni su rekli da preko njega navučem par guma, ispričao je Spasojević.

On je dodao da je telo potom stavljeno na tu lomaču, i Belivuk ga je polio benzinom i zapalio.

Digao se toliki dim da je to bilo nešto neverovatno. Ja sam imao zadatak da sečem stare grane u voćnjaku, koje je Veljko bacao na lomaču. Veljko je bio zadužen za vatru. On je vazda voleo da pali nešto, ne znam iz kojeg razloga, rekao je Spasojević, koji je ukazao i da je prišla komšinica iz susedne kuće da pita šta to rade, a Belivuk je objasnio da „čiste plac“ i da im je posle rekao: „Brate, da je prišla bliže, morao bi i nju (da ubije).

Spasojević je naveo da su kasnije, kada su zagasili vatru, utvrdili da nije čitavo telo izgorelo, ostao je deo od kolena do grudi, pa je Belivuk uzeo sekiru, na betonskoj stazi isekao ostatke na „sitne komade“ i to su potom stavili u džak za šut.

Rekao sam im da to stave u tovarni deo, ali je Belivuk insistirao da se stavi u kabinu. Morao sam da ga slušam. Zgarište je zagašeno, sagorele ostatke guma, one žice, utrpali smo u kolica, i prosuli sa litice u Dunav. Zapalili smo i kombinezone, rekao je on.

U Surduku im se pridružio i okrivljeni Miloš Budimir, koji je, na putu do Pupinovog mosta, išao jedan do dva kilometra ispred njih, kako bi javio da li postoje policijske patrole na putu.

Negde pre serdine Pupinovog mosta, koji je na tom delu bio lošije osvetljen, i nije bilo video nadzora, kao ni većeg saobraćaja u tom momentu, Spasojević je zaustavio kamion, upalio sva četiri žmigavca, a Belivuk je izvadio džak sa ostacima Mihajlovića, prosuo ga sa mosta u Dunav, i naredio mu da se reši tog džaka, pa da posle dođe do picerije „Pikolo“ u Borči.

Nastavak suđenja zakazan je za 24, 25. i 26. aprila u 14:30.