Foto: EPA-EFE/STEPAN FRANKONa teritoriji Srbije se nalazi oko 5.000 izbeglica iz Ukrajine, dok je u prihvatnim centrima za migrante više od 4.500 ljudi, uglavnom iz Sirije, Avganistana i Pakistana, rečeno je danas tokom onlajn skupa „Politike članica Evropske unije prema migrantskom pitanju“, uz napomenu da je od prošle godine primetno više pridošlih iz Afrike.
Ana Stefanović iz Centra za kriznu politiku i reagovanje je izjavila da pogranične vlasti Mađarske, Hrvatske i Rumunije uz upotrebu sile proteruju desetine hiljada migranata na teritoriju Srbije, ali da se to ne događa ukrajinskim izbeglicama.
Iz EU nema nedvosmilene osude trakvih postupaka, a proterani migranti onda koriste usluge krijumčara, koji deluju kao organizovane kriminalne grupe i teško se otkrivaju i procesuiraju, rekla je Ana Stefanović.
Ona je navela da je u Srbiji od 2008. više od 650.000 migranata izrazilo nameru da podnese zahtev za azil, ali da je to učinilo samo oko 3.700, dok je azil odobren za 210 osoba.
Te izbeglice žele da nastave put do Nemačke, Francuske i Belgije, ali i tamo se usvaja tek oko 40 odsto zahteva za azil, izjavila je Ana Stefanović.
Aleksandar Jazić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu je rekao da je Mađarska, da bi sprečila ulazak migranta, podigla na granici sa Srbijom ogradu dugu 175 kilometara.
Češka ima vrlo stroge uslove za odobravanje azila, odbila je uvođenje kvota za prijem migranata za svaku članicu EU, već je bila je spremna da izdvoji značajna finansijska sredstva za zemlje iz kojih najveći broj izbeglica dolazi, naveo je Jazić.
Prema njegovim rečima, i Poljska je odbila obavezne kvote EU, već je kao osnovu utvrdila religijsku pripadnost, pa je bila voljna da prihvati hrišćane iz Sirije.
Slovačka je na osnovu kvota EU trebalo da primi iz Grčke i Italije 802 migranta, ali je to odbila, tvrdeći da se radi o kršenju suvereniteta država, izjavio je Jazić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
