Na Topčideru ništa novo

Regularnost takmičenja je u više navrata dovođena u pitanje, opet se govorilo o nameštanju i to na svim nivoima, od toga ko će biti prvak, ko u Evropu, a ko u niži rang. Da ne bude zavaravanja, Partizan novi trofej nije osvojio jer je bio toliko dobar i dominantan, već su svi ostali, među kojima i Crvena zvezda, bili toliko loši.

Teorije zavere obeležile su svih 30 kola Jelen Superlige, uz prebacivanja lopte i međusobnih optužbi preko Topčiderskog brda, ali i nove, još jače unutrašnje turbulencije na Marakani i u Humskoj. Zvezda je u novu sezonu ušla renovirana u svim linijama, kako na terenu tako i u rukovodećem kadru. Reizabrani predsednik Vladan Lukić je spakovao kofere, a na njegovo mesto je došao tim koji treba da spreči sunovrat. Tada su počele priče da država svim silama želi trofej u Ljutice Bogdana, pre svega jer je formiranje radne grupe predvodio trenutno najaktivniji političar u zemlji i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. Na Marakanu se posle okončanja sudskog procesa vratio i Dragan Džajić, ali i Nebojša Čović, koji je preuzeo ulogu „najglasnijeg“ u crveno-belom taboru. Zvezda je dobila i novčanu injekciju iz Rusije i glavnog sponzora, u poseti je bio i šeik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali svi zajedno jedino što su uspeli da urade jeste da uđu u novu pesmu navijača suparničkog tima. Dug Zvezde je iznosio astronomskih 48,4 miliona evra kada su se svi i svim silama upregli da se on preko noći smanji, a crveno-beli krenuli u novi početak. U međuvremenu je sa klupe otišao Robert Prosinečki, vratio se Aleksandar Janković da povrati slavu, a kada nije uspeo, u martu je na klupu seo Portugalac Rikardo Sa Pinto.

Ništa tiše nije bilo ni u Partizanovim redovima, s tim da su strasti ipak malo utihnule nakon prethodne sezone i sukoba na relaciji predsednik Dragan Đurić – Mladen Krstajić – Aleksandar Stanojević. Nakon odlaska privremenog i preskupog Avrama Granta, kao i u Zvezdi, vruće kestenje je uvaljeno još jednom povratniku Vladimiru Vermezoviću. I on je imao jak stručni tim, a desna ruka bio mu je sportski direktor Ljubiša Tumbaković. Na proslavi ukupno 25. titule u nedelju uveče ni jedan ni drugi nisu bili na stadionu JNA jer su u međuvremenu označeni kao krivci za gubitak 11 bodova prednosti koje su sami stekli. Doduše, Tumbaković je zvanično otišao zbog angažmana u Kini. Na kraju, razlika na tabeli je opet bila 11 bodova, a pehar je podigao trener Vuk Rašović. Sada je na redu odlazak igrača koji su tek došli u prvi tim, jedino što se ne menja u Humskoj jesu trofeji i predsednik kluba.

Svoje „tradicionalne srpske običaje“ ponovili su i navijači „večitih“. Zvezdin „sever“ bio je znatno puniji od „juga“, ali sa daleko manje razloga za slavlje. „Delije“ su nedvosmisleno stale na stranu Dragana Džajića u sukobu sa Nebojšom Čovićem, ali se treća Zvezdina zvezda nije puno eksponirala u javnosti, kao „čovek spasa“ u KK i FK Crvena zvezda. Nije izostao ni sukob navijača u crveno-beloj i crno-beloj opremi, intervencije policije, kao i novčano kažnjavanje klubova. S tom razlikom da su „grobari“ ostali podeljeni na navijače na „jugu“ i Zabranjene na „istoku“.

Sledi leto i prelazni rok kada će svi mladi igrači koji su se preko noći uzdigli do visina otići, klupske kase popuniti, a oni nastaviti da se usavršavaju u nekom drugom prvenstvu. Iz Humske izgledno odlaze Lazar Marković, Marko Šćepović, golman Vladimir Stojković, njegov imenjak Volkov, koji je igrao uz levu aut liniju, ali i desni bek Aleksandar Miljković, kao i štoperski par Ivanov – Pajović. Pitanje je ko će naredne sezone igrati i u napadu Partizana jer se može desiti da ode i stariji brat Stefan Šćepović, kao i još jedno otkrovenje iz pogona u Zemunelu Aleksandar Mitrović. Slično je i u Zvezdi. Još se ne zna da li će Sa Pinto i na jesen biti na klupi, ali je on raspustio prvi tim još uoči meča sa Vojvodinom, pa ostaje da se vidi ko će biti na prozivci pred pripreme za novu sezonu. Najbliži izlaznim vratima je Uroš Spajić, ali i Garido, Kadu, Nikola Mikić, te Nikola Petković.

Kada se podvuče crta, postavlja se pitanje u kojim će sastavima naši najbolji klubovi dočekati kvalifikacije za Ligu šampiona i Ligu Evrope. Diskutabilna je snaga mladih igrača koji ostaju, svih novajlija koji mogu doći iz ostalih domaćih klubova, odnosno vremešnih nekadašnjih zvezda o čijim se dolascima priča. Sigurno će se nastaviti i trend dovođenja anonimnih stranaca, dok je malo verovatno da će biti novca za neka zvučna pojačanja. Zato ne treba da čudi ako naši klubovi učešće na međunarodnoj sceni završe u kvalifikacijama, a ako i prođu u grupne faze da odigraju epizodne uloge.

Senzacija iz Jagodine

Fudbaleri Jagodine najprijatnije su iznenađenje ove sezone. Osvojili su prvi trofej u istoriji kluba, Kup Srbije, ali i zauzeli četvrto mesto na tabeli, tik iza Vojvodine, Crvene zvezde i Partizana. „Ćurani“ će tokom leta igrati kvalifikacije za Ligu Evrope, pa ostaje da se vidi da li će i do kada trajati fudbalski san Jagodine.

Na klupama 31 trener

U elitnom klupskom takmičenju Srbije minule sezone igralo je 16 klubova, ali je na njihovim klupama sedelo gotovo dvostruko više trenera, čak 31. Samo Sloboda, Rad, Javor, Jagodina i Donji Srem nisu menjali stručnjake, dok su po tri trenera završila prošlu, vodila tim i okončala ovu sezonu u Crvenoj zvezdi, Novom Pazaru, Radničkom 1923 i Smederevu.

„Večiti“ bez Kupa

Najmasovnije domaće fudbalsko takmičenje naše zemlje Kup Srbije dobilo je ove sezone nove istorijske stranice. Prvi put još od maja 1987. ni Crvena zvezda ni Partizan nisu igrali finale, već su o trofeju odlučivali Vojvodina i Jagodina. „Ćurani“ su slavili sa 1:0 i tako ostvarili najveći uspeh kluba, produžili „prokletstvo lala“ i istovremeno izborili kvalifikacije za Ligu Evrope.