Za manje od decenije 75 odsto odraslih u SAD će biti predebeli, kažu stručnjaci. Procenjuje se da ovog trenutka ima 58 miliona gojaznih Amerikanaca koji troše fantastičnih 30 milijardi dolara godišnje u borbi sa suvišnim kilogramima.
Tim stručnjaka sa univerziteta Hopkins analizirao je 20 studija o gojaznosti objavljenih u raznim stručnim časopisima, a zaključci analize su poražavajući.
Za manje od decenije 75 odsto odraslih u SAD će biti predebeli, kažu stručnjaci. Procenjuje se da ovog trenutka ima 58 miliona gojaznih Amerikanaca koji troše fantastičnih 30 milijardi dolara godišnje u borbi sa suvišnim kilogramima.
Tim stručnjaka sa univerziteta Hopkins analizirao je 20 studija o gojaznosti objavljenih u raznim stručnim časopisima, a zaključci analize su poražavajući. „Gojaznost predstavlja zdravstvenu krizu stanovništva SAD. Ukoliko Amerikanci nastave da se goje ovim intenzitetom do 2015. biće 75 odsto debelih odraslih ljudi i oko 25 odsto dece“, izjavio je za Rojters Jufa Vang, autor studije.
Uprkos svim naporima, istraživači još nisu pronašli nikakav čarobni lek za gojaznost, ali na univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu kažu da imaju nešto što bi moglo da bude nalik na „čaroliju“. Naučnici već dugo znaju za vezu hroničnog stresa i gojaznosti, a nedavno su otkrili nešto što smatraju zapanjujućim poboljšanjem.
– Otkrili smo tačan mehanizam pomoću kojeg ljudi dobijaju masnoću kada su pod stresom. Otkrivši taj mehanizam, sada možemo da manipulišemo mastima – kaže doktor Sofija Zukovska.
Zukovska je sa svojim kolegama izložila laboratorijske miševe istoj vrsti stresa koji bi iskusili i u divljini, kao što je susret s mnogo agresivnijim glodarima, a zatim hranila te miševe hranom identičnom s popularnom „brzom hranom“. Miševi su postali gojazni. Zukovska i njene kolege su kod tih miševa ustanovili povećanu količinu hemikalije nazvane neuropeptid Y (NPY). Njeno stvaranje aktivira stres i ona utiče na rast masnih ćelija.
Masno tkivo se kod miševa nagomilava oko struka, baš kao i kod ljudi. Tkivo u središnjim delovima tela je i najopasnije, jer utiče na srce i jetru, prouzrokuje srčana oboljenja, povećava nivo holesterola i krvni pritisak, izaziva dijabetes i moždani udar. Istraživači su ustanovili da bi možda mogli kratkotrajno – pomoću druge hemikalije – da blokiraju NPY.
– Ustanovili smo da smo, uz smanjenje abdomenalnih masnih naslaga, poboljšali i metabolizam. Svi problemi koje su imali miševi, kao što su hipertenzija i netolerantnost na glukozu, kao i uvećana jetra, znatno su smanjeni ili su predupređeni – kaže ona.
NPY izgleda funkcioniše u ljudskom telu isto kao kod miševa. Ako je to tačno, doktorka Zukovska kaže da bi to moglo da bude važno otkriće u borbi protiv gojaznosti.
– Ne samo što možemo da manipulišemo stvaranjem masnih naslaga i možda ulepšamo telo, već mislimo da smo u stanju da lečimo gojaznost i metabolički sindrom – kaže Zukovska.
Istraživači, međutim, ističu da će biti potrebno još mnogo studija pre nego što počnu probe na ljudima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
