Na tragu kokaina iz Kolumbije: Karteli koje vode Srbi preuzeli tržište droge u Austriji

Danijel Lihteneger, šef odseka za borbu protiv narkotika austrijske policije objasnio je da se struktura kriminalnih grupa koje se bave trgovinom drogom – značajno promenila.

„Među tim kriminalnim grupama više nisu vodeće one koje dolaze iz afričkih zemalja, već sa Zapadnog Balkana. Srbi su posebno broj jedan sada. Veoma su čvrsto organizovani, kao veoma dobro pozicionirana kompanija, moram primetiti“, naveo je on.

Zločini koji su povezani sa trgovinom drogom, kako objašnjava Lihteneger su raznovrsni i uglavnom isprepletani.

„Imate udružene zločine. Zločin u vezi sa drogom, pljačka, nasilje, finansijski kriminal”, naveo je on.

Prestupnici, odnosno kriminalci koji su u ovom poslu zapravo se mogu nazvati „biznismenima“ po ozbiljnosti sa kojom posluju, objasnio je on, a mušterije odnosno korisnici droga – dolaze iz svih društvenih slojeva.

Gram kokaina u Beču, kako izveštava ORF, može se nabaviti „već od“ samo 50 evra.

Od jeftine paste do skupog praha

Svaka linija kokaina ostavlja trag krvi za sobom. A on počinje u Kolumbiji. U ovom slučaju: u glavnom gradu Bogoti. Odatle nastavljamo ka jugu zemlje, do Viljagarsona blizu granice sa Ekvadorom. Do mesta gde više ne vode putevi. Tamo, u šikari prašume, naći ćete, sa pravim kontaktima, kokalerose, uzgajivače koke, izveštava ORF.

Oni uzgajaju ove biljne jer je za mnoge to jednostavno jedini način da prežive, alternative za zaradu ne postoje u ovom delu sveta. Iz vitkih listova grma koke, Erithrokilum coca, oni izvlače sirovinu za lek: alkaloid.

Jedan od ovih uzgajivača koke je Rodrigo, čije je pravo ime, naravno, sasvim drugačije. Četiri puta godišnje on bere lišće koje prerađuje u zelenkasto-sivu pastu od koke i prodaje pobunjenicima FARC-a.

U urbanim laboratorijama koke, pasta se zatim prerađuje u ilegalni beli prah koji se u bogatim zemljama provlači kroz čvrsto smotane dolarske novčanice. Novac koji Rodrigo dobija za svoj rad je, pak, dovoljan da prehrani porodicu.

„Ostalo mi je jako malo, tek toliko da preživim. To je život bez izgleda i bez nade“, rekao je on novinarima iz Evrope.

Kolumbija kao najveći svetski proizvođač kokaina

Jedno je jasno: uzgajivači koke poput Rodriga, sa godišnjom platom od oko 2.000 evra, što je znatno ispod proseka, očigledno nisu među dobitnicima u ovom lancu. Kriminalni karteli posebno imaju koristi od trgovine „belim zlatom“ – tržištem vrednim milijarde evra. Za narko-teroriste i kokainske barone se kaže da više ne broje, već mere svoje gomile novca. A njihova moć prodire do korena države.

Prema podacima Evropola, u Kolumbiji se svake godine proizvede 2.000 tona kokaina. Dva miliona kilograma kokaina prodato na gram za visoke dvocifrene vrednosti. Prema izveštajima, više od 60 odsto supstance koja se konzumira širom sveta dolazi iz Južne Amerike, 40 odsto iz Kolumbije. To čini Kolumbiju najvećim proizvođačem kokaina na svetu. I kokain je najvažnija izvozna roba zemlje.

Preko Atlantika do Antverpena

Veliki deo belog praha pronalazi put do Evrope na šarenim kontejnerskim brodovima. Preko Atlantika do velikih luka, do Antverpena, do Roterdama. Prema evropskom izveštaju o drogama, oko 215 tona kokaina zaplenjeno je 2020. godine uprkos pandemiji. U 2021. godini bio je 240 tona. Visok i razlomak u isto vreme.

U Beč i druge delove Austrije, kolumbijski beli prah stiže prvenstveno preko velike luke u Antverpenu, u Belgiji. I belgijski carinski službenici priznaju da je to problem, najveći sa kojim se suočavaju u ovom lučkom gradu, jer je nemoguće iskontrolisati milione i milione robe koja ulazi svakog dana.

„Luka u Antverpenu je najpopularnija tačka ulaska među kriminalnim organizacijama“, naveo je danski novinar Ten Voten za ORF.

Kokain kao druga najčešće korišćena droga u EU

U aktuelnom godišnjem izveštaju Centra za praćenje droga EU (EMCDDA) stoji podatak o rekordnoj dostupnosti kokaina. Prema Europolu, u Evropi je sada dostupno više kokaina nego ikada ranije.

Sa posledicama: U prethodnoj godini oko 3,5 miliona građana EU uzimalo je kokain, odnosno 1,2 odsto ukupne populacije. Ovo čini kokain drugom najčešće korišćenom drogom u EU posle kanabisa. Slična slika se javlja i u Austriji. U 2015. tri odsto je reklo da je koristilo kokain. 2021. godine iznosio je šest odsto.

Ali zašto ljudi uopšte koriste kokain?

Odgovor Roberta Saviana (autor knjige „Nula, nula, nula“) je:  „Kokainom možete postići sve. Pre nego što vam kokain zaustavi srce i smrvi vam glavu, pre nego što ne možete da dišete i vaš stomak se pretvori u vrelo, moći ćete da radite više, da se zabavljate i jebate više nego ikada ranije. Kokain je iscrpan odgovor na najhitniju potrebu našeg vremena: rušenje granica.”