Žene u Novom Pazaru „pikaju“ fudbal. Vest za prve stranice svih dnevnih novina, da se to dogodilo pre dvadeset, trideset godina. Ovako, prilično nezapaženo je prošlo formiranje ženskog fudbalskog kluba u Novom Pazaru. Sredinom septembra ove godine, žene u Novim Pazaru, u ovom slučaju devojčice, zvanično su „zakotrljale“ bubamaru i ušle u sportsku istoriju grada.
Ako se išta pozitivno dogodilo u sportu ovog grada poslednjih godina, onda je to početak rada ovog kluba.
Dužnost prvog trenera fudbalerki obavlja 52- godišnji Hajrudin Nuhović- Hake. Bez ikakve dileme reč je o jedinom preostalom fudbalskom zanesenjaku u gradu. Fudbal je igrao u mnogim pazarskim klubovima, pa i u FK Novi Pazar, kratko vreme krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Igrao je kratko, jer je kako kaže živeo sportski, a to po njemu nikada nije bila karta koja je donosila prolaz u pazarskim fudbalskim krugovima. Suosnivač je fudbalske škole „Šapac“, bio je trener najboljih klinaca u fudbalskim klubovima Novi Pazar, Lipa, Raška… Trenutno najviše vremena provodi sa dečacima iz svoje škole fudbala, u FK Legionar, ali stiže da obučava i devojčice prvim fudbalskim koracima. Sportsku torbu spušta s ramena samo kad spava i kad je na treningu, a na raznim igralištima je od jutra do mraka. Znao je, a i sad kad zatreba to radi, da od svojih minimalnih sredstava izdvoji za kupovinu opreme i lopti samo da bi klub u kojem radi održao u životu.
Kruži Novim Pazarom anegdota koja to i nije, jer se radi o istinitoj priči. Jedno dete imalo je mogućnost da bira da li će učiti fudbal od Nuhovića ili jednog njegovog kolege, i požalilo se ocu: „Kod njega (Nuhovića) neću, mnogo se radi“. Opšte je poznato da je poštenjačina kakva se više ne rađa. Njemu je nemoguće, a toga itekako ima, dati 10 evra i tražiti da dete igra ako to svojim znanjem i ponašanjem ne zaslužuje. Podmitljive roditelje i decu istog trenutka šalje u druge klubove, one u kojima tako nešto prolazi. Porodicu nije zapostavio, ali svi koji ga poznaju kažu da fudbal više voli od najmilijih. O kolegama nikad ne govori. U njegovom rečniku ne postoji ružna reč, i pored toga što se i danas na mnogim stranama njegovi rezultati nipodaštavaju. Prošao je trenersku školu čuvenog Veljka Aleksića, kog smatra svojim fudbalskim ocem. Drži se i danas devize koju mu je ovaj fudbalski mag davnih godina usadio: „Od svakog trenera nešto se nauči. Od dobrog kako valja, a od lošeg šta ne treba raditi“. Samo jedna ovakva fudbalska ličnost mogla je da se prihvati pionirskog posla, rada u ŽFK Novi Pazar. Kao i mnoge fudbalske zadatke pre ovog, i ovaj obavlja besplatno. Čudno, ali istinito, za vreme u kojem se ljudske vrednosti najviše gledaju kroz, i isključivo novac. Za njega je to više nego normalno, jer fudbal je bio i ostao njegov život.
Divna ideja je zaživela. Zanimljivo ni u kuloarima se nije šaputalo o jednoj takvoj mogućnosti, da i devojčice u Novom Pazaru zaigraju fudbal?
-Jednog dana na razgovor me je pozvao direktor Sportskog saveza Enver Gusinac. Poklopile su se neke moje i misli ljudi koji vode sport grada. Ova ideja godinama je u mojoj glavi, a oni su u meni videli čoveka koji je u stanju da je iznese, da udari temelje ženskom fudbalu u Novom Pazaru. Postoji još sposobnih ljudi u gradu ali nema, bez lažne skromnosti, entuzijasta ovakvog kova koji su bili spremni da se prihvata ovog posla. Prvenstveni cilj mi je da moj fudbalski klub ,“Legionar“ stane na čvrste noge, jer u njemu radim sa više od 100 dečaka u tri kategorije. Imam snage, motiva, znanja i vremena, da radim i sa njima, ali i sa devojčicama. Kad bi dan bio duži prihvatio bih se još nekog posla. Radeći u fudbalskoj školi „Kvele“, imao sam priliku da treniram i nekoliko devojčica. Kod njih sam i video i osetio smisao za igru. Jedna tinejdžerka čak je bila i u startnoj muškoj postavi. Nažalost roditelji joj nisu dozvolili da nastavi da se bavi ovom igrom u takvom okruženju. Od tog trenutka u mojoj glavi vrzmala se ideja o pokretanju ženskog fudbalskog kluba. Bilo mi je potrebno da od nekog dobijem zeleno svetlo i krenem sa realizacijom zamišljenog. Da bi devojčice postale članovi kluba, osim znanja, jedini uslov je bio da za tako nešto imaju dozvolu roditelja. Na prvom treningu rečenica kojom sam ih dočekao bila je: „Nije sramota što igrate fudbal, naprotiv“.
Ima li ovaj fudbalski klub neke više ciljeve, ili je za sada dovoljno to što postoji?
-Rekao sam mnogo puta da o fudbalu ne razmišljam samo kad spavam. Sav sam posvećen najlepšoj sporednoj stvari na svetu. Nema tog posla u fudbalu koji radim polovično. To neće biti slučaj ni sa ovom misijom. Pred mene je postavljen samo jedan zadatak, da iscrtam konture ovom klubu. Kako sam još uvek neviđeno ambiciozan ne verujem da ću se zaustaviti na tome. Moj elan je bezgraničan, ali bez novca kojeg za ženski fudbal sigurno neće biti dovoljno, viši ciljevi neće biti dostižni. Kad bi ga bilo, kao i uslova za rad, u roku od dve godine ove devojčice bi bile u Prvoj ligi. Ako ih i muški FK Novi Pazar prihvati pod svoje okrilje, eto razloga da se velike nade ostvare. Trenutno radimo na jednoj livadici na Rekreacionom centru, gde radnici ovog objekta za nas imaju i više nego je potrebno razumevanja, a znatiželjnici zastaju i gledaju.
Prošla su dva meseca kako radite sa fudbalerkama. Šta je to što vašem trenerskom oku nije promaklo, a vredi istaći?
-I kod dečaka, kao i kod devojčica jedna pogrešna procena trenera, ruši sve što je do tada urađeno. Sa ženskom decom treba biti još obazriviji u radu. Tako se i ponašam. Ovo je vrlo važna „kuća“ koju gradimo. Na treninzima je uvek prisutno njih tridesetak, starosti 14 – 15 godina. Prezadovoljan sam njihovim vaspitanjem, i u tom segmentu su ispred dečaka. Obraćaju mi se sa nastavniče ili šefe. Već u startu smo postigli obostrano poverenje. Nekoliko devojčica poseduje takve fudbalske pokrete da im može pozavideti većina dečaka koji se aktivno bave fudbalom. Uživanje je posmatrati talenat kojim su obdarene Koraćeva, Hamidovićeva, Škrijeljova, Fejzovićeva… Moj zadatak, između ostalog, je da taj suvi kvalitet što je moguće više i bolje izbrusim. Recimo, Koraćeva je ženski Kristijano Ronaldo. Ona ima sve što je neophodno za uspeh, a pre svega prirodnu koordinaciju pokreta. Teoretski i taktičko- tehnički deo rada sa igračicama je još u toku. Onim što je za sada urađeno, više sam nego zadovoljan. Trenutno najviše insistiram na slobodnoj igri, jer samo iz nje talenat može doći do punog izražaja. Trebaće vremena da se njihovi pojedinačni kvaliteti ukomponuju u tečnu celinu. No, ne žurimo. Imam već neku skicu tima za prvu utakmicu, mada još uvek ne znam kada će to biti, i koga ćemo imati za protivnika.
Postoje i oni koji smatraju da je ovo i dalje patrijahalna sredina, i da je još rano za ženski fudbal u Novom Pazaru. Vi niste tog mišljenja?
-Tako govore samo oni koji nedovoljno dobro poznaju ovu sredinu. Tri stvari su bitne za uspeh jednog fudbalskog tima, isti kriterijumi važe i za žensku ekipu. Potrebno je da imate zdrave i hrabre devojke, potom kadar koji sa njima radi, i uslove. Prva dva faktora smo ispunili, nedostaje treći. Kad se i on ostvari znaćemo da napravimo dobar posao. Da se razumemo, čarobni štapić putem koga se preko noći stiže do uspeha još niko nije patentirao. Nemam ga ni ja. Najvažnije mi je da za sada u radu sa njima nemam nikakvih problema, i da su njihovi roditelji zadovoljni kako ih i stručno, ali i pedagoški vodim. Na istim smo talasnim dužinama, i već mogu da obećam, da ću, ako to bude potrebno, raditi i noću sa njima, naravno besplatno. Verujem i da će oni koji vode sport u gradu primetiti ovoliki moj angažman, te da će omogućiti da se sa svojim fudbalskim klubom Legionar više ne seljakam od igrališta do igrališta, i plaćam nadoknadu za korišćenje tih terena. Radim isključivo za dobro grada i fudbala u njemu. Želim da sa dečacima i devojčicama imam pristup glavnom gradskom terenu, i to pod jednakim uslovima kao i ostale gradske ekipe.
Tako govori čovek koji se fudbalski obrazovao slušajući i prateći rad naših velikih fudbalskih učitelja, kao što su bili, ili jesu, Nenković, Mladinić, Đorić, Karasi, i pre svega prof. Veljko Aleksić. I još nešto, u ovom gradu nije zabeleženo da je neki fudbalski trener pre treninga i utakmica vodio svoje fudbalere u bioskop, osim Hajrudina Nuhovića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
