Nabavka oružja unapređuje PVO, sve male zemlje kupuju moćne sisteme

„Mi smo mala zemlja, a sve male zemlje se trude da nabave moćne sisteme za protivvazduhoplovnu borbu. Pogotovo mi, koji imamo neko iskustvo sa događanjima devedesetih godina, kada smo videli da smo raspolagali sa veoma skromnim sredstvima sa protivvazdušnu odbranu“, istakao je Stojanović za N1.

„Oružje iz Kine je trebalo da se isporuči negde u februaru, a tačno je da je 2019. godine sklopljen kredit i isplaćena prva tranša. Verujem da nema koincidencije sa ovim što se dešava u Ukrajini, odnosno, mislim da su dešavanja tamo odložila dolazak oružja pre izbora. A nije polutajna, jer je došlo 10 aviona, na visini od 8000 metara koje vidi ceo svet, tako da se malo preteruje sa tim“, kaže Malinović.

Prema njegovim rečima, činjenica je da je ova isporuka zakasnila, „s obzirom na tajming koji se hteo postići, želeći da dođu neposredno pred izbore“.

Odgovarajući na pitanje što smo jedini u Evropi kupili kineski sistem, on kaže da je sigurno da su ekipe iz Vojske Srbije poslate u Kinu kako bi naučili rukovanje, kao i da ukoliko se radilo svojevrsnoj kopiji ruskog sistema S-300, mi imamo ljude koji su upoznati sa radom takvog tipa oružja.

„Ovde je u pitanju čista trgovina, jer da nije tako, kako bi Australijanci otkazali kupovinu francuskih podmornica za nekoliko milijardi. A oni koji nam kažu da nije trebalo to da kupšimo, neka nam daju ‘patriot'“, kaže Malinović.

Stojanović dodaje da mi spadamo u male zemlje, kao i da se sve male zemlje trude da nabave moćne sisteme za odbranu.

„Pogotovo mi, koji imamo neko iskustvo sa događanjima devedesetih godina, kada smo videli da smo raspolagali sa veoma skromnim sistemima sa protivvazdušnu odbranu. Ja vidim problem u tome što mislim da nisu naši oficiri obučavani u Kini, već su od 2000. godine obučavani u Ruskoj Federaciji za kupovinu S-300. Ako će se oni obučavati naknadno, onda je to pogrešan redosled poteza“, kazao je Stojanović.

Ocenjuje da smo kupovinom ovog sistema pojačali PVO sistem, jer su nama falila sredstva srednjeg dometa.

„Kupovinom sistem FK-3, mi smo taj problem rešili“, istakao je Stojanović.

Misli da je moguće uvezati borbene sisteme kupljene od različitih zemalja, koji su stigli u našu zemlju u poslednje vreme.

Stojanović ocenjuje da pisanje tabloida nakon nabavljanja vojne opreme da je „Srbija najjača na Balkanu“ iritira naše susede i uticajne faktore u međunarodnoj zajednici.

„I mnoge druge zemlje se opremaju savremenim sistemima ratne tehnike , pa toga nema u javnosti. Kod nas je sve tabloidizirano, pa i nabavka savremenih sistema ratne tehnike. Vidite samo naslove u tabloidima, to je zastrašujuće“, napominje on.

Malinović govoreći o najavana kupovini francuskih „rafala“ i EU „tajfuna“ naglašava da je suština u načinu predstavljanja onoga što nam treba.

Milanović: „Rafali“ najkonkurentniji i najisplativiji

„Činjenica je da se država opredelila da imamo dve borbene eskadrile. Jedna bi u nameni radila za PVO, a druga iz vazduhoplovne vatrene podrške. Naša intencija je bila da obe eskadrile budu naoružane višenamenskim borbenim avionima, koji bi mogli da obavljaju tri različita zadatka… Verujem da su ‘rafali’ u ozbiljnom opticaju za kupovinu“, kaže on i ocenjuje da oni ne mogu da budu isporučeni pre 2025. godine.

Napominje da za vreme do dolaska mora da se obezbedi kadrovska i stručna podloga za te avione, kao i da se odrede ljudi koji će da „iznesu“ sve to.

On smatra da su „rafali“ u ovom trenutku „najkonkuretniji i najisplativiji za nabavku“, kao i da bi se opredelio za nove avione, a ne za polovne, jer su oni, „vrsta lutrije“.

Dodaje da je praksa da nakon kupovine aviona, zemlja proizvođač, u ovom slučaju Francuska, obezbedi i adekvatnu obuku našim pilotima na „rafalim“.

Stojanović podvlači da su svi naši hangari i kamponiri porušeni u NATO bombardovanju, kako u Batajnici, tako u Kraljevu i u Nišu.

„Mi smo jedva napravili par hangara da smestimo 14 migova-29 koje imamo. Ako se planira kupovina aviona ‘rafal’, a kažu da je vrednost jednog aviona 100 miliona evra, a mi tako skupu tehniku smestimo na pistu i pokrijemo je ceradom, a oni kisnu i propadaju zbog vremenskih uslova, mislim da je to neodgovorno. Takođe, to ne obezbeđuje da nam ta sredstva duže traju“, rekao je Stojanović.

On je komentarišući sisteme koji su konkurenti ovom koji je kupljen, rekao da bi se zalagao za ruski S-300.

„S-300 može da gađa istovremeno 12 ciljeva, a FK-3 ‘samo’ šest. Zatim, poznato je da je vreme mobilnosti za dejstvo daleko veće kod FK-3, nego kod S-300, jer pri lansiranju raketa kod FK-3 mora da se lansirne cevi okrenu u pravcu doleta letelice, a kod S-300 ne mora, već ima hladno lansiranje, tako da raketa sama zauzima položaj. Gubi se vreme kada okrećete lansirne cevi u pravcu doleta, i za to vreme je efikasniji S-300“, istakao je Stojanović.

Takođe, poredeći ova dva sistema, rekao je da je radarski sistem mnogo bolji kod S-300 nego kod FK-3.

Malinović je podsetio da se naoružanje ne kupuje da bi se ratovalo, već suprotno, da bi se zemlje, potencijalni agresori – odvratili od napada.

„Činjenica je da smo mi neutralna zemlja, i da se za neke stvari moramo pobrinuti sami… Ali, evropske integracije će zahtevati od nas da bude deo nekakve odbrane, makar i evropske, ne mora to da bude NATO. Zahtevaće se nekakva kompatibilnost. U tom smislu, ja bih voleo kada bi imali jednu eskadrilu ‘rafala’, a druga eskadrila da bude F-18 ili F-16“, napomenuo je Malinović.

On je javno pozvao sve one kojima smeta naoružavanje, da nam ponude neke aranžmane koji bi bili bolji, i koji bi još više unapredili Vojsku Srbije.