Nabavka raketa za čuvanje predizbornog rejtinga

Kako za Danas ističe vojni analitičar Aleksandar Radić, nabavka sistema Pancir S1 mora da se posmatra kao dobra vest. Ipak, kako dodaje, ta vest po sebi nije dovoljna da bi se u celini sagledala svrsishodnost ove nabavke.

– Mi smo jedina zemlja u Evropi koja drži u tajnosti dugoročne planove opremanja vojnih snaga. Bez tog dokumenta teško je utvrditi da li je nabavka sistema Pancir S1 početak ozbiljne modernizacije protivvazdušnog sistema ili je u pitanju politički marketing, navodi Radić.

Transparentan plan nabavke naoružanja je, prema njegovim rečima, još potrebniji kada se uzme da se oružje kupuje novcem građana, ali i potencijalne političke posledice takve odluke. Naime, Američki Kongres je 2017. godine usvojio Zakon o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije koji sankcioniše svaku „značajniju transakciju“ sa Rusijom, Iranom ili Severnom Korejom u vojnom ili obaveštajnom sektoru. Prema Radićevom mišljenju, postoji umerena opasnost da osobe koje su učestvovale u realizaciji ove nabavke budu obuhvaćene sankcijama SAD.

– U javnom mnjenju često može da se čuje argument da će nabavka protivvazdušnog sistema, i to pogotovo onog koji simbolizuje rusku vojnu moć, imati odvraćajuće dejstvo u odnosu na potencijalnog neprijatelja. Ali, kada sagledate da smo mi gotovo u potpunosti okruženi zemljama članicama NATO taj argument gubi na snazi. U članu 5. osnivačkog akta NATO stoji princip kolektivne odbrane, tako da sukob sa jednom, znači i sukob sa svim članicama. Mi smo imali PVO sistem i 1999. godine, pa to nije imalo odvraćajuće dejstvo, niti smo uspeli da odbranimo jedan vitalan objekat, ističe Radić.

Sličnog stava je i Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, tvrdeći da nabavka sistema Pancir S-1 definitivno znači unapređenje naših PVO sposobnosti. On dodaje da će nabavka značiti i našim inženjerima koji možda primene neka tehnološka rešenja na daljem razvoju našeg hibridnog PVO sistema PASARS-16. Ono što njega zabrinjava je netransparentnost i strateški koncept nabavki u oblasti odbrane.

– Jedna baterija Pancira definitivno ne obezbeđuje PVO pokrivenost kratkim dometom, ni cele Srbije, ali ni svih kritičnih tačaka. Takođe, niko ne razmišlja o hijerarhiji PVO pokrivenosti odnosno o nabavkama sistema srednjeg i velikog dometa. To nam samo govori da je Pancir, uz sve navedene prednosti za samu vojsku, samo oruđe političarima u obezbeđenju političkog rejtinga, ističe Lunić.

On naglašava da bi vojna neutralnost trebalo da se sprovodi pre svega neutralnom spoljnom politikom i predvidljivošću u odnosima sa zemljama regiona.

– Svedoci smo da to nije slučaj, već upravo suprotno. Na taj način, region nas ne posmatra kao vojno neutralnu zemlju, a pokušaji naoružavanja dodatno tome pridonose. Sasvim sigurno, sofisticirana i skupa PVO baterija nam ne treba za vazduhoplovne sposobnosti koje poseduju komšije na Zapadnom Balkanu, a hipotetički protiv NATO je nedovoljna. Na kraju možemo samo da zaključimo da slične nabavke koriste isključivo političarima koji su ispitivanjem javnog mnjenja došli do spoznaje da lični rejting najlakše povećavaju koristeći Vojsku Srbije. Kad to ne bi bio slučaj, videli bi zadovoljne pripadnike Vojske Srbije koji ne napuštaju sistem odbrane i ne traže alternativne poslove, zaključuje Lunić.

Podsetimo, ministar odbrane Aleksandar Vulin pre dva dana potvrdio je da je iz Rusije dopremljen prvi deo sistema protivvazdušne odbrane „Pancir S1“. Vulin je ocenio da nabavkom defanzivnog naoružanja, „jedinog takvog u regionu“, Srbija nastavlja sa jačanjem svoje odbrambene moći i uvećanjem potencijala odvraćanja. Sporazum o nabavci baterije sistema „Pancir“ Srbija i Rusija zaključile su 2019. godine.

Hodžis: Od koga se Srbija brani?

Reagujući na vest da je Srbija nabavila sistem Pancir S1, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, general Frederik Ben Hodžis u izjavi za Glas Amerike zapitao se od koga Srbija smatra da treba da se brani. „Pitam se čemu li ovi sistemi služe? Od koga Srbija smatra da treba da se brani? Zapad je neumoran u pronalaženju načina da priđe Srbiji. I ne predstavlja nikakvu pretnju Srbiji“, rekao je on, dodajući da bi Srbija na mnogo bolji način mogla da ulaže dragocena sredstva, izgrađuje infrastrukturu i otvara radna mesta, što bi mladim građanima Srbije gradilo veru u bolju budućnost.