Jelena Stanković, Pravni skener Foto: CrtaKolike su trenutne zalihe lekova i šta se sa tim zalihama događa, pitanje je na koje trenutno ne postoji odgovor. U Srbiji ne postoji institucija koja je nadležna za kontrolu tih zaliha. A kako te kontrole nema, ostavljen je prostor za korupciju i zloupotrebe, za neracionalno trošenje novca građana i uskraćivanje pacijenata za inovativne, kvalitetnije lekove i lečenje.
Tragajući za ovim odgovorima organizacija Pravni skener je u okviru inicijative “Građani imaju moć”, koju sprovodi Crta u saradnji sa USAID-om, zdravstvenim ustanovama prosledila 300 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtevi su obuhvatili podatke za period od četiri godine (2017-2020), odnosno podatke o potrebama, potrošnji, nabavci i zalihama.
Rezultati su potvrdili sumnje da ne postoje jedinstvene baze, kao i da zdravstvene ustanove nisu odgovorile na sva četiri pitanja jer nemaju podatke.
U pojedinim primerima, podaci govore da se stvaraju nepotrebne zalihe lekova, ali ne postoje informacije šta se dešava sa tim zalihama.
Pored lekova, analizirane su i centralizovane javne nabavke vakcina za obaveznu imunizaciju koje su pokazale da postoji trend rasta zaliha pojedinih vakcina.
Republički fond za zdravstveno osiguranje, preko centralizovane javne nabavke, nabavlja lekove koji će pacijentima biti dostupni za terapije.
U planiranju nabavke lekova ne može da učestvuje samo RFZO, već je neophodna saradnja sa Institutom za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, Agencijom za lekove i medicinska sredstva i zdravstvenim ustanovama koje su direktni korisnici u potrošnji lekova.
Upravo zdravstvene ustanove moraju da imaju tačnu evidenciju potrošnje lekova i da na osnovu prethodnog iskustva naprave planove za narednu godinu.
Sve podatke o potrošnji lekova zdravstvene ustanove dostavljaju Batutu, dok se komunikacija sa RFZO-om o potrošnji lekova obavlja automatski preko elektronske fakture. Svaka potrošnja leka u zdravstvenoj ustanovi bi trebalo da se registruje kod RFZO-a.
Dakle, u fazi planiranja javne nabavke bitno je da se informacije koje poseduju navedene institucije razmene. Da bi razmena informacija o lekovima bila moguća sve institucije moraju imati jedinstvene baze podataka. Ali te jedinstvene baze ne postoje i to je jedan od najvećih problema.
Višegodišnje praćenje centralizovanih javnih nabavki lekova Pravnom skeneru je ukazalo da se boljim planiranjem javnih nabavki lekova može unaprediti i kvalitet terapija koje građani Srbije treba da dobiju.
Dobro planiranje nabavke lekova bi uticalo na ekonomičniju preraspodelu novca. Smanjenje zaliha lekova dovelo bi do uštede sredstava, a samim tim bi u narednim planiranjima nabavke lekova mogli da se kupe inovativniji lekovi.
Uzimajući u obzir sve nedostatke u zdravstvenom sistemu koji se odnosi na planiranje pružanja zdravstvenih usluga, nabavka lekova uvek mora biti u interesu pacijenata. Potrebe pacijenata su da imaju kvalitetnu zdravstvenu zaštitu koja je uključena u obavezno zdravstveno osiguranje.
Inovativni lekovi moraju biti prioritet zdravstvenog sistema, a sprovođenje postupka javne nabavke lekova treba da bude planirano od definisanja lekova i količina do potrošnje i kontrole zaliha.
Preterano stvaranje zaliha uskraćuje pacijentima kupovinu lekova novije generacije, ali istovremeno otvara mogućnost za korupciju.
Kada bi se dali odgovori na pitanja gde su zalihe, čemu služe i kako se troše, ove tačke slabe na korupciju bi mogle biti izbrisane.
U ovom krugu, sve kreće od pacijenata i njihovih potreba, a i završava se sa zdravstvenim uslugama koje se pacijentima pružaju. Zbog toga, osnovna ideja istraživanja Pravnog skenera je da se unapredi zdravstveni sistem kako bi pacijenti imali kvalitetnije medicinske usluge.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
