Nacionalizam kao najopasniji ekstremizam

Govoreći o islamofobiji i posledičnim pojavama verskog ekstremizma u Srbiji, u kontekstu izbegličke krize i budućih izazova u upravljanju tim problemom, Hajrudin Balić, profesor Fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru, ocenjuje za Danas da diskriminacija na osnovu verske i nacionalne pripadnosti dovodi do direktnog jačanja ekstremizma kod pripadnika manjinskih grupa u društvu.

– Svako društvo se u pojedinim situacijama suoči sa pojavama ekstremnog ponašanja i razmišljanja. Bilo je primera ekstremnog ponašanja pod plaštom islama na području Sandžaka, u proteklih dvadesetak godina. Najpre u potrebi da se nametne mišljenje koje se razlikuje od suštinskog učenja islama, i teorijskog i praktičnog. U nekim trenucima to je eskaliralo čak i u oružane obračune sa policijom, pokušajima likvidacija, otimanja džamija… – kaže Muamer Zukorlić.

Ako uzmemo u obzir druge muslimanske prostore na Balkanu, dodaje on, a pogotovo u svetu, „pojava odlaska na strana ratišta u odnosu na broj stanovnika i ekstremnog ponašanja na prostoru Sandžaka je ispod minimalne“.

– Za to je najzaslužnija Islamska zajednica u Srbiji kao versko prosvetna institucija, koja nije ostavila puno prostora za vrbovanje mladih ljudi i dece, zahvaljujući kvalitetnom versko-prosvetnom sistemu. Udar koji se dogodio na Islamsku zajednicu 2007. i gubljenje jedinstva Islamske zajednice uzrokovalo je gubljenje vertikale odgovornosti. Na tim pukotinama može nastati korov. Imamo tako pojavu, koja, istina, nije nasilna, ali, ipak, formiraju se razni punktovi pouke i obuke. Registrovani su ili kao nevladine organizacije ili udruženja, a negde deluju potpuno neregistrovano, po nekim podrumima, dućanima… To se sada dešava po Novom Pazaru, što ranije nije bio slučaj, pre 2007. godine – kaže Zukorlić.

On ne očekuje da se aktuelna dešavanja u Avganistanu odraze negativno na Srbiju, u smislu reafirmacije određenih oblika ekstremizma, ali, napominje potpredsednik Skupštine Srbije, glavni rizik je u destrukciji jedinstva islamske zajednice.

Islamofobija je, smatra Zukorlić, pojava koja obeležava ovaj prostor, ali, i šire, u celoj Evropi. U Srbiji je, međutim, napominje, u pitanju upotreba te atmosfere za političke interese, najčešće nacionalističke.

– Kada neko govori o opasnostima koje mogu doći od muslimana, to je na jeziku političara, analitičara, kulturne i intelektualne elite, koji žele da iskoriste tu zapaljivu materiju. To je drugačije od onoga što zapravo jeste i onoga što vi ustvari i ne vidite kod ljudi kao neku fobiju ili strah od islama – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je prisutan tradicionalni antimuslimanizam koji se naslanja na tursku krivnju muslimana na Balkanu.

– To nikada nije prestajalo, talasasto se pojavljivalo shodno okolnostima. Imali smo primere ismevanja muslimana, u formi „turčina“, odnosno pojave koja predstavlja legalnu metu. Pre neki dan sam reagovao u Skupštini Srbije. Dobio sam pozivnicu za obeležavanje neke godišnjice oslobađanja od, piše u pozivnici, turskog ropstva. Čekajte, zašto ne obeležavamo rimsko, nemačko, austro-ugarsko ropstvo? Imamo samo to tursko ropstvo, a to uopšte nije ni bila Turska, to je bila Osmanska imperija. Drugim imperijama se izgleda ponosimo? Dičimo se kada navodimo koji car rođen kod nas, ponosno to nekako izgovaramo. To nije ropstvo? U Srbiji je, dakle, ta pojava dublja u odnosu na zapadnjačku islamofobiju. Moram da istaknem, međutim, da je otvaranje Srbije prema Turskoj i uspostavljanje saradnje sa UAE značajno uticalo na opadanje uvreda na račun muslimana u Srbiji – ističe sagovornik Danasa.

Kao osnovni problem u gore opisanoj postavci, Zukorlić prepoznaje neznanje.

– Nedavno sam objašnjavao na nekoj od televizija šta je to Šerijatsko pravo. Dobio sam desetine pisama, ljudi mi se zahvaljuju… Šerijatsko pravo je samo treća faza versko teološkog prava Starog i Novog zaveta. Ljudi prvi put čuju jer je Šerijat za njih nešto strašno, a ovo drugo kao nije – zaključuje Muamer Zukorlić.

Prema rečima Hajrudina Balića, Sandžak je regija u kojoj većinsko stanovništvo čine Bošnjaci – muslimani ali oni, napominje on, već vekovima, žive u slozi i dobrim međunacionalnim i međuverskim odnosima sa ostalim narodima i konfesijama.

– Čak i velika stradanja pripadnika ovog naroda tokom balkanskih, prvog svetskog i drugog svetskog rata kada su razne vojske, počinile strašne zločine nisu promenile ćud ovog naroda, oni su i dalje privrženi zajedničkom životu sa različitima. Nasilni ekstremizam je pojava koja je evidentna u Sandžaku u mnogim vidovima. Najzapaženiji je nacinalistički ekstremizam u vidu pripadnosti ekstremističkim organizacijama koje propagiraju islamofobiju, ksenofobiju i rasizam. Ova vrsta ekstremizma je itekako prisutna i u burnim vremenima koja su česta na ovim prostorima, znaju biti izuzetno opasne. Radi se o organizacijama koje okupljaju desničare i ekstremiste iz reda srpskog naroda. U Sandžaku deluju i navijačke grupe koje često imaju ekstremističke nastupe i izlive nasilja – kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, religijski ekstremizam je nešto što je novija pojava u Sandžaku, ali je još uvek u sferi ekstremizma koji se ne razvija u nasilni ekstremizam.

– Postoje grupe koje se okupljaju oko priučenih pojedinaca, a koje odstupaju od uobičajenih tradicionalnih vrednosti muslimanske kulture i civilizacije. Njihov uticaj na lokalno stanovništvo je još uvek ograničen i nemaju široku popularnost, pre svega zbog rigidnih stavova koji su štetni za muslimansku zajednicu i kao takvi su neprihvaćeni. To su takozvane tekfirske grupe koje deluju mimo sistema islamske zajednice. Takođe, postoje i nevladine organizacije koje deluju među muslimanima na ovim prostorima koje su umerenijih stavova od prvih, ali koje mogu biti odskočna tačka za nastanak ekstremizma, zato što i oni propagiraju stavove koji nisu u skladu sa stavovima zvanične islamske zajednice, a koje propagira umereni i uravnoteženi pristup veri – kaže Danasov sagovornik.

Kao ključni faktor koji dovode do ekstremizma kod mladih, navodi nemogućnost da se mladi ljudi prilagode i snađu u društvu.

– Ekonomska kriza i nemogućnost zaposlenja mlade izlaže brojnim rizicima od kojih su i priključenje organizacijama koje mu nude utočište makar i prividno. Diskriminacija i segregacija na osnovu vere ili nacije. Živimo u društvu u kome određene nacionalne zajednice teško dolaze do zaposlenja, posebno u državnim ustanovama. Centralne vlasti forsiraju zapošljavanje pripadnika srpskog naroda posebnu u sredinama gde su oni manjina. Takav pristup je doveo do toga da u mešovitim sredinama gde su Bošnjaci većina njih u državnim ustanovama skoro i da nema čime se stiče utisak da država prema njima sprovodi diskriminaciju. Ukoliko se to dešava konstantno, onda mladi pripadnici nesrpske zajednice osećaju nezadovoljstvo i traže neko rešenje – kaže Hajrudin Balić.

Prema njegovim rečima, podeljenost Islamske zajednice u Srbiji dovodi do toga da ekstremisti izbegavaju odgovornost krijući se iza određene zajednice.

– Islamska zajednica u Srbiji kroz edukativno obrazovni sistem utiče na generacije mladih ljudi kako bi odrastali u duhu istinskih vrednosti vere što podrazumeva toleranciju, suživot. Imajući u vidu da ekstremisti dolaze iz neobrazovanih slojeva jasno je da je najbolja preventiva upravo obrazovanje i edukacija.

Tekst je nastao u okviru projekta „Odgovor zajednice: aspekti razumevanja savremenih bezbednosnih izazova u Srbiji“ koji realizuje Akademska inicijativa „Forum 10“.