Nacionalizam nije više genocidan, nego multikulturalan

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. A što bismo mi predmet u školi nazivali ikako drugačije nego srpski jezik i književnost samo da bi udovoljili republikama koje imaju krizu identiteta 🙂

2. Svi mogu da imenuju svoj jezik kako hoce. Nikog ne mozete ubediti na celom prostoru bivse Jugoslavije da zove svoj jezik maternjim. To se nikada nece desiti. To je ono sto gospođa kaze nema politicke volje, je zato sto politicka volja odrazava volju naroda. Samo kad se kaze nema volje ni zelje među građanima zvuči jako loše.
   Sledece niko nece dozvoliti da mu neko drugi pise pravopis. Zamislite da neko iz Zagreba određuje nama u Srbiji šta je pravilno reći ili obrnuto nekog iz Beograda da određuje pravopis u Hrvatskoj. Nezamislivo.
   Poenta je da je sve to mnogo buke ni oko cega. A u Srbiji i nije bilo toliko buke samo mora vestacki da se odrzava privid neke jednakosti između Srbije i Hrvatske. Poenta je da svi ti itelektualci imaju silnu želju da se bave beskorisnim stvarima. Nikom neće biti bolje od ovih tribina i moze se sa sigurnošću tvrditi da od cele stvari neće biti ništa. Normalno mogli bi da se bore za nesto bitno i vazno, gde i ako ne uspeju bili bi od koristi, ali ovako je lakse .

3. Po komentarima se vidi dokle smo dospeli na Balkanu. Betonske glave nece da prihvate realnost a to je da zaista imamo samo 5 % razlike u dijalektima koji ni ne prate politicke granice patuljastih drzavica dok recimo Nemci imaju izmedu istocnofrizijskog i svajcarskog cak 50 % ali su pametni bili jos u XIX veku da uvedu standardni Hochdeutsch koji se govorio samo u gradu Hannoveru a danas ne mozete da zakljucite odakle ide TV emisija. Dok se sirotinja svada oko gluposti i gubi vreme bogati rade i stvaraju pa se posle cudimo sto smo vekovima zaostali! Ima itekako razloga – vidi se iz komentara!

4. Ponovo nam uvode jugoslovenstvo, na mala vrata, i ponovo na štetu srpske nacije. „Deklaracija o zajedničkom jeziku je proizvod promišljanja lingvista, ali i književnika, novinara i drugih intelektualaca iz svih bivših jugoslovenskih republika”. Njihovog promišljanja!? Kakvo licemerje! Pa, to je stari projekat.

5. Činjenica: Jezici nam se razlikuju samo u dijalektu. Kao što se razlikuje govor između nekoga iz Subotice i nekoga iz Pirota, slično se razlikuju i govori nekoga iz Beograda i nekoga iz Podgorice, ili čoveka iz Kraljeva i čoveka iz Rijeke.
   Činjenica: Zbog insistiranja na tome da su nam jezici fundamentalno različiti, vaš pravni dokument ispisan latinicom na "srpskom" mora se nositi sudskom tumaču da ga "prevede" na "hrvatski" za neki imbecilni iznos novca. Isto važi i za dokument ispisan latinicom na "hrvatskom" u Srbiji.
   Činjenica: Ova situacija – razdvojenost jezika – odgovara onima koji zarađuju pare od toga, kao i onima koji imaju koristi od podeljenosti na Balkanu.

   Zato pamet u glavu i ne dozvolite ljudima kojima nije stalo ni do vas ni do bilo koga sem do sebe da vam nameću mržnju i podeljenost tamo gde podeljenosti ne mora biti. Ako prihvatite da su srpski i hrvatski u osnovi isti jezik nećete biti ništa više Hrvat i ništa manje Srbin, isto kao što vas – prihvatanje toga da neko ko ima niški naglasak govori srpski jezik – ne čini Nišlijom 😛

6. Ajde dosta više. Odvojili su se i neka idu svojim putem. Pisci i kulturni radnici "regiona" neka pišu kojim jezikom hoće i neka prestanu da zbog svog interesa razaraju svima živote.