U Srbiji svaka deseta majka doji dete

Telo žene je pripremljeno da stvara mleko u trenutku rađanja, a majčino mleko zadovoljava sve bebine potrebe, prilagođavajući se zahtevima rasta bebe.

U Srbiji samo 12,8 odsto porodilja hrani svoje bebe isključivo majčinim mlekom tokom prvih šest meseci. U skladu sa „KALENDAROM ZDRAVLjA“ 40. nedelja u godini je „NACIONALNA NEDELjA PROMOCIJE DOJENjA“ u Republici Srbiji, navodi se u saopštenju Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Današnje globalne preporuke su:

dojenje u prvih pola sata po rođenju,

isključivo dojenje majčinim mlekom u prvih 6 meseci života,

dalje dojenje uz ishranu drugim namirnicama – majčino mleko je osnova u ishrani odojčeta tokom prve godine,

nastavak dojenja u drugoj godini života i duže.

Svetska Zdravstvena organizacija (WHO), Ujedinjene nacije (UN), UNICEF, kao i Evropsko društvo za dečiju gastroenterologiju (ESPHAGAN) preporučuju isključivo dojenje do šestog meseca, jer majčino mleko zadovoljava sve bebine nutritivne potrebe u prvih šest meseci života. Ovo podrazumeva individualni pristup bebi između 17. i 24. nedelje života odojčeta kada pedijatar proverava da li je bebi potrebno uvođenje još neke hrane. Ova preporuka je sadržana u njihovim standardima.

Dojenje nije isključiva odgovornost žena – zaštita, promocija i podrška dojenju je kolektivna društvena odgovornost. Podršku majkama koje doje moguće je obezbediti na različite načine. Tradicionalno, podršku pruža uža, ali i šira porodica. Potrebna je međutim i podrška šire okoline.

Dojenje i majčino mleko predstavljeju normativni standard u hranjenju odojčadi. Niska stopa dojenja je javnozdravstveni problem, a ne izbor načina života. Dojenje utiče na kratkoročne i dugoročne neurorazvojne prednosti. Ovo su globalne preporuke sa samita iz Madrida.

Ishrana deteta majčinim mlekom pruža brojne prednosti: nutritivne, zdravstvene, imunološke, razvojne, psihološke, socijalne i ekonomske.

Dojenje je dobro i za mamu i bebu.

Ovo su neke prednosti dojenja za bebu:

smanjen rizik od kolika

smanjen rizik od pojave infekcija

smanjen rizik za pojavu ekcema

smanjen rizik od pojave dečjeg dijabeta

pozitivan uticaj na razvoj mozga

pozitivan uticaj na razvoj vilice

uspostavljanje dublje emocionalne veze između majke i bebe

bolji psihomotorni emocionalni i socijalni razvoj

Prednosti dojenja za mamu su:

pomaže vraćanje materice na prvobitnu veličinu, posporođajno krvarenje je manje

ređa je pojava postporođajne depresije

isključivo dojenje odlaže ponovno uspostavljanje menstrualnog ciklusa (laktacijska amenoreja -LAM) i samim tim može poslužiti kao jedan vid „kontrole rađanja“

jača prirodna povezanost majke i deteta

omogućava majci da poboljša samopoštovanje

smanjen rizik od osteoporoze

smanjen rizik za rani karcinom dojke i jajnika

prednosti dojenja

Majčino mleko bogato je hranljivim i gradivnim materijama koje su neophodne novorođenčetu u prvim mesecima života.

Ne morate da mislite da je majčino mleko najbolji izbor samo zato što je hranljivo i zdravo, nego i zato što je praktično. Dostupno je u svako doba dana i noći, toplo taman koliko treba, a količina i sastav mleka su prilagođeni Vašoj bebi.

Zdravlje nema cenu, a majčino mleko je i besplatno.

Dojenje je najbolje:

Kada majka i beba imaju kontakt „koža na kožu“ neposredno nakon porođaja

Kada beba počinje sisati u toku prvog sata života i dobija kolostrum.

Kada je beba stavljena na dojku na ispravan način i kada može efikasno da sisa.

Kada beba može da sisa kada god zaželi – tokom dana i noći. Ovo se zove „dojenje na zahtev“

Kada je beba blizu majke.

Kada je bebi omogućeno da sisa koliko god dugo ona to želi.

Kada se bebi ne daju cucle ili laže koje mogu da je učine manje zainteresovanom za sisanje

Kada se beba doji na ovaj način, majka će imati dovoljno mleka, a sama beba će biti zadovoljnija i napredovaće brže.

Telefonsko savetovalište „Halo Beba“ u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd kontinuirano radi na promociji dojenja, podršci majkama da doje svoju decu i podsticaju ostalih članova porodice da podrže majke u ovim naporima.

Preuzeto sa sajta Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd