Predsednik Francuske Nikola Sarkozi „zacementirao“ je reputaciju svoje zemlje kada je reč o uživanju u lepom životu tako što je predložio da se ekonomski napredak države meri „srećom“. Sarkozi je objavio revolucionarni plan prema kojem će uživanje i blagostanje biti ključni pokazatelji državnog rasta, umesto tradicionalnog merila kao što je bruto domaći proizvod (BDP).
Kritičari su ukazali na to da će merenjem „sreće“ francuska ekonomija, koja se bori za boljitak i koja je poznata po kratkoj radnoj nedelji i velikodušnim socijalnim olakšicama, izgledati bolje. Za ovu viziju Sarkozi se konsultovao sa američkim ekonomistom Jozefom Stiglicem, dobitnikom Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. i Armatiju Sen iz Indije, koja je dobila Nobelovu nagradu 1998. za rad na zemljama u razvoju, da smisle nove mere.
U njihovom izveštaju preporučuje se da se akcenat sa BDP prebaci na mere kao što su blagostanje i zaštita životne sredine. Sarkozi je rekao da će se „boriti da sve međunarodne organizacije promene svoje statističke sisteme tako što će pratiti preporuke“ tog izveštaja.
Kada ove mere budu usvojene, Francuska će biti korak bliže dalekom himalajskom kraljevstvu Butanu, trenutno jedinoj zemlji na svetu u kojoj je sreća suština vladine politike. Vlada u Butanu mora da razmotri kako svaka politička odredba utiče na „bruto nacionalnu sreću“. To je dovelo do zabrane propagande, kanala na kojima se prikazuje rvanje, plastičnih kesa i saobraćajnog osvetljenja.
Sarkozi je u prepunom holu univerziteta Sorbona rekao da je svet mogao da predvidi ekonomsku krizu da je razmatrao merila kao što su sreća, blagostanje i zaštita životne sredine. Francuska vlada sada planira da u svoju redovnu statistiku rasta uključi indikatore „sreće“. U Sarkozijevom izveštaju se navodi da suvi ekonomski podaci nisu više dovoljni. „Saobraćajne gužve mogu da povećaju BDP kao rezultat uvećane upotrebe benzina, ali očito ne mogu da poprave i kvalitet života“. On takođe predlaže „merenje razmere vremena u kojem je najjača navedena emocija negativna“, kao što su bol i zabrinutost. Pozitivne emocije kao što je radost takođe treba da se zabeleže.
Slobodno vreme takođe treba da bude predmet merenja. Ostali aspekti koji će se razmatrati jesu hobiji, društveni odnosi i nivo ličnih dugovanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
