EWB o Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije: Nije jasno kakvi će koraci biti preduzeti da se reše „hronični“ problemi

Ocenjujući tekst Strategije koji je Vlada Srbije usvojila 25. jula, programski direktor NVO Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić rekao je za EWB da je Ministarstvo pravde uložilo napor da tekst Strategije prilagodi zahtevima Evropske komisije, koji su bili vidljivi i u prošlogodišnjem izveštaju o napretku.

„U tekstu Strategije se daje osvrt na prelazna merila za Poglavlje 23 i na neispunjene preporuke GRECO. Strategija takođe pominje ‘korupciju na visokom nivou’ i organe zadužene za borbu protiv nje. Iz ovog dokumenta ipak nije dovoljno jasno šta će se tačno raditi“, rekao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, vidljiva je namera da se vrše promene u Krivičnom zakoniku, Zakoniku o krivičnom postupku i Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i da se jačaju kapaciteti istražnih organa.

„Sve to može da bude korisno, a da ne bude dovoljno“, ukazao je Nenadić i ocenio da je glavni problem to što korupcije ima mnogo više nego što ima optužnica ili krivičnih prijava i zato bi svrha reformi trebalo da bude to da tužioci ne čekaju ničije krivične prijave, već da istraže, u najmanju ruku sve one slučajeve gde su javno iznete ne samo sumnje, nego i drugi pokazatelji moguće korupcije.

Procenjujući uticaj Strategije na smanjenje korupcije u javnim nabavkama, Nenadić ističe da se u Strategiji navodi da je neophodno izraditi analizu Zakona o javnim nabavkama i na osnovu izrađene analize unaprediti Zakon kako bi se javne nabavke koje su isključene iz primene zakona smanjile na minimum.

„Međutim, takva analiza, pa i izmene Zakona o javnim nabavkama ne mogu rešiti drugi problem – da se veliki infrastukturni radovi ugovaraju na osnovu međudržavnih sporazuma, na osnovu posebnih zakona, da se, kao što smo videli na nedavnoj sednici Skupštine, u tu svrhu koriste čak i autentična tumačenja međudržavnih sporazuma“, naveo je Nenadić.

On smatra da bi dokaz namere da se takva praksa napusti bila odluka Skupštine da se posebni zakoni stave van snage, odluka Vlade da pregovarači Srbije ne pristaju na odredbe međudržavnih sporazuma koje isključuju primenu domaćeg Zakona o javnim nabavkama, ili da budu u obavezi da detaljno obrazlože na koji način i u kojoj meri eventualne koristi od direktnog ugovaranja pokrivaju štetu koja će nastati zbog isključenja konkurencije.

Prema Nenadićevom mišljenju, dometi Strategije zavisiće i od kvaliteta akcionih planova. On ističe da nas iskustvo iz 2005. i 2013. uči da za mnoge probleme koji su bili pomenuti u Strategiji nije ponuđeno adekvatno rešenje u okviru akcionih planova, kao i da ta opasnost postoji i sada.

Antikorupcijski ekspert iz OCD Institut za istraživanje korupcije – Kareja Siniša Janković navodi za EWB da se oštro protivi Strategiji koju je usvojila Vlada Srbije, te smatra taj dokument „nedopustivim“.

Prema Jankovićevom mišljenju, ona ne doprinosi borbi protiv korupcije, naprotiv, ona doprinosi nesmetanom razvoju korupcije, posebno političke korupcije i time predstavlja Nacionalnu strategiju za fiktivnu a ne stvarnu borbu protiv korupcije.

„Imajući u vidu princip ‘velika korupcija ne trpi malu’, sve odredbe Nacionalne strategije odnose se na malu, uličnu, benignu ili korupciju dostupnu građanima, dok je politička korupcija potpuno izostavljena iz Nacionalne strategije. Time je Nacionalna strategija i ceo postupak oko nje primer korupcije u samoj borbi protiv korupcije“, ukazao je Janković.