Nacionalni konvent o EU traži od Vlade Srbije povlačenje Predloga izmene Zakona o eksproprijaciji

Nacionalni konvent apeluje da se, s obzirom na značaj i dugoročne posledice primene ovog zakona, omoguće njegove izmene i dopune uz široku javnu raspravu i analizu uticaja na zainteresovane strane, što nije učinjeno u procesu pripreme tog akta.

„Ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji predstavlja nedopustiv udar na privatnu svojinu građana, suprotno Ustavu Srbije i principu pravne sigurnosti, čime se ugrožava Ustavom zagarantovano pravo na mirno uživanje imovine“, navodi se u saopštenju.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji predviđeno je da se svi postupci sprovode po hitnom postupku.

U saopštenju se dodaje da „eventualna primena ovako izmenjenog zakona, ne bi doprinela stvaranju dobrog poslovnog okruženja za sve učesnike u srpskoj ekonomiji i stabilnim uslovima privređivanja, niti ispunjavanju Kopenhaškog kriterijuma o ekonomskim slobodama i razvoju tržišta“.

Po prvi put se, kako se navodi „menja zakon, donet u vreme socijalizma kada je svojina shvatana sasvim drugačije i to na način kojim se kompromituju postignuća Srbije na putu evropskih integracija, kojim se ona udaljava od osnovnih civilizacijskih normi i evropskih vrednosti“.

„Ako ovakav predlog Zakona bude usvojen Vlada će dobiti diskreciono pravo da po svom nahođenju i bez unapred propisanih kriterijauma i uslova, proglašava određene projekte za projekte od javnog interesa, te bilo čija imovina može postati predmet eksproprijacije. U evropskoj državi koja teži članstvu u EU ovakav pristup i tretman privatne svojine je nezamisliv“, navodi se u saopštenju.

Izmenama će se, kako je navedeno i privatnim preduzećima omogućiti da budu korisnici eksproprijacije, jer zakon kaže da lista korisnika eksproprijacije može biti i „u skladu sa posebnim zakonom“.

To se, kako se ističe, naročito može koristiti u oblasti rudarstva, ako se ima u vidu da Zakon o rudarstvu omogućava da i privatne rudarske kompanije mogu biti korisnici eksproprijacije.

„Svi postupci po predlogu izmena postaju hitni, što znači da se eksproprijacija sprovodi u roku od 5 (+3) dana. Zakon će omogućiti i privremeno zauzimanje zemljišta u trajanju od najduže tri godine, ako je u pitanju projekat koji Vlada proglasi za projekat od državnog ili međunarodnog značaja. Svaki ugovor o kreditu može da se tumači kao međunarodni ugovor, a takođe i svaki projekat koji proizilazi iz ugovora o strateškom partnerstvu“, ocenio je Nacionalni konvent.

U Predlogu izmena zakona se, kako je navedeno, prvi put pominje eksproprijacija zemljišta po međunarodnom ugovoru, i to čak i privatnog zemljišta i privatne imovine u šta spada i privatno poljoprivredno zemljište, što znači da „bilo koja i bilo čija imovina može postati predmet eksproprijacije“.

Ističe se da je Nacionalni konvent u više navrata otvoreno i direktno pitao predsednicu Vlade kako će Vlada postupati u situacijama kada je interes stranih investitora u sukobu sa javnim interesom ili interesima građana i dobio odgovor da će „država, naravno, uvek štititi javni interes“, ali da taj predlog zakona to ne garantuje.

Članice Nacionalnog konventa su, kako je navedeno, spremne da i ovaj put pomognu stručnim znanjima da se Predlog zakona unapredi u procesu otvorene javne rasprave koja uključuje sve zainteresovane aktere i stručnu javnost, koja može da ponudi bolja rešenja u skladu sa evropskom praksom i standardima primerenim savremenim demokratskim društvima, a ne komunističkim diktaturama.