Nacrt ugovora sličan „propalom ustavu“

Kritičari, ali i pristalice nacrta ugovora o Evropskoj uniji, ističu sličnost ovog dokumenta s „ustavom Unije“ koji je propao pošto su ga na referendumima odbacili Francuzi i Holanđani. I dok oni koji podržavaju ugovor predlažu njegovu hitnu ratifikaciju u nacionalnim parlamentima, protivnici insistiraju da bi o njemu trebalo da neposredno odlučuju građani.
Diplomate i pravni stručnjaci juče su pokrenuli prvi krug razgovora o novom ugovoru, čijih je 277 strana u ponedeljak formalno predstavljeno na samitu ministara spoljnih poslova. Međuvladina konferencija koja treba da usledi predstavljaće, prema navodima zvaničnika EU, pre jednostavan proces uklanjanja sitnih nesaglasnosti koje se odnose na tehničke detalje negoli ozbiljnu političku debatu. Detalje nacrta lideri EU su dogovorili krajem juna.

Kompromis o reformi EU dobar i za Poljsku

Varšava – Poljski premijer Jaroslav Kačinjski ocenio je juče da nema potrebe da Poljska na Međuvladinoj konferenciji ponovo pokreće pitanje odlučivanja u EU. „Nemamo za šta da se borimo. Ono što je dogovoreno sada nije tako loše“, izjavio je Kačinjski. On je rekao da Varšava neće insistirati na tome da blokira odluke EU na duži period od dve godine, umesto do sada uobičajenih tri do šest meseci. „Na samitu 23. juna u Briselu javila se ideja da mehanizma iz Janjine uopšte ne bude. To što je ostao i što se menja njegova konstrukcija za Poljsku znači vrlo mnogo“, rekao je on. Kompromis iz Janjine iz 1990-ih omogućava da manjina, nekoliko članica koje imaju 26,25 odsto ukupnog stanovništva EU, izvesno vreme blokira donošenje odluka koje im ne odgovaraju. U praksi je to obično tri do šest meseci. Od proleća 2017, kada će biti izmenjen i kompletan sistem glasanja, za privremeno blokiranje odluke biće dovoljno da se okupe države koje čine 19,25 odsto stanovništva EU.

Valeri Žiskar D’Esten, bivši lider Evropske komisije koji je 2004. izradio nacrt odbačenog ustava, smatra da su promene koje donosi novi dokument čisto kozmetičke. Međutim, za razliku od ustava o kojem se u nekoliko zemalja glasalo na referendumima, ugovor će, izgleda, uglavnom biti predat na odlučivanje nacionalnim parlamentima. Samo Irska otvoreno traži referendum.
Neki smatraju da bi, imajući na umu sličnost dva dokumenta, ugovor trebalo usvojiti prema istovetnoj proceduri kao i odbačeni ustav. „Nisam primetio nijednu razliku u pravnim obavezama. Forma je različita, ali je sadržaj isti. Zbog toga ću predložiti referendum“, izjavio je Jens-Peter Bond, predstavnik evroskeptične Grupe za nezavisnost i demokratiju u Evropskom parlamentu.
Isto misle i britanski konzervativci i predstavnici evroskeptičnih grupacija, poput Otvorene Evrope koja navodi da je njena analiza pokazala da je 96 odsto novog teksta isto kao u odbačenom ustavu. „Ako Braun nastavi da se pretvara da je dokument drugačiji, to će biti jedna od najdrskijih političkih laži u poslednjih nekoliko decenija“, smatra direktor grupe Nil O’Brajen.
Dok premijer Braun još uvek ne odbacuje mogućnost odlučivanja na referendumu, njegov ministar za Evropu Džim Marfi pozive na neposredno glasanje nazvao je u Gornjem domu Parlamenta potpuno apsurdnim. Isto je u Briselu zaključio šef diplomatije Dejvid Miliband: „Koncept ustava je napušten. U tom kontekstu mislimo da nema potrebe za ustavnim referendumom“.
Izbegavanje neposrednog glasanja o ugovoru bilo je deo strategije nemačkog kancelara Angele Merkel kako se ne bi ponovio neuspeh iz 2005, i spasle institucionalne reforme koje je trebalo sprovesti u skladu s ustavom. Pristalice parlamentarne ratifikacije novog ugovora ističu da su narodni poslanici predstavnici građana EU, odnosno da njihove glasove ne bi trebalo odbacivati kao manje značajan izraz javnog mišljenja.