Nacrt velike mature do 1. maja

Kako će matura izgledati, koji će se predmeti polagati i da li će ona biti zamena za prijemne ispite na svim visokoškolskim ustanovama ili samo na nekim, još se ne zna.

Prema najavama ministra prosvete Mladena Šarčevića, veliku maturu prvi će polagati sadašnji učenici drugog razreda srednje škole, na kraju školske 2018/19. godine, a za njeno uvođenje državi je na raspolaganju četiri miliona evra iz fondova IPA 2016. Sledeći korak je međunarodna matura, za koju ministar kaže da je uzor svima u svetu i da je njeno polaganje malo teže, ali ko je prođe ima otvorena vrata da aplicira na najprestižnijim svetskim univerzitetima poput Harvarda, Sorbone, kao i da dobije stipendiju.

Uvođenje maturskog ispita na kraju srednje škole predviđeno je zakonom još 2009. godine, kao i Strategijom razvoja obrazovanja, ali se sa tim poslom uveliko kasni. Priča je aktuelizovana dolaskom ministra prosvete Mladena Šarčevića, koji je, kako je Danas prvi pisao, formirao radnu grupu kojom rukovodi Dragica Pavlović Babić, sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, sa zadatkom da uradi početni predlog. U ovom trenutku još traje konstituisanje radne grupe, jer se pridružuju novi članovi, a započete su i konsultacije sa svim zainteresovanim stranama, među kojima su univerziteti, srednje škole, roditelji…

U radnoj grupi za Danas kažu da će velika matura imati neke sličnosti sa sadašnjim završnim ispitom na kraju osnovnog obrazovanja, ali da su još daleko od konkretnih rešenja. Izvesno je da će predložena rešenja više puta biti isprobana u praksi pre nego što maturski ispit postane obavezan za sve učenike. Jedna od varijanti o kojoj se razmišlja je da bi konačna verzija maturskog ispita trebalo da bude poznata đacima kada upišu prvi razred srednje škole, da bi u startu znali šta ih čeka na kraju.

Kroz jedan od ranijih IPA projekata urađen je radni predlog koncepcije maturskih ispita na kraju srednjeg obrazovanja, koji će radnoj grupi biti polazna osnova. O tom dokumentu postoje oprečna mišljenja, ali je izvesno da neće biti prihvaćen u sadašnjem obliku. Taj koncept predviđa da svaki učenik, bez obzira koju srednju školu završava, mora da polaže četiri testa. Ideja je da opšta matura, koju će polagati gimnazijalci, bude sastavljena od srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike, prvog stranog jezika i jednog izbornog predmeta iz grupe opšteobrazovnih. Osim toga učenici bi mogli da biraju i dodatne predmete, ukoliko žele da prošire mogućnost konkurisanja na veći broj fakulteta. Umetnička matura takođe bi imala četiri obavezna dela – umetnički teorijski i praktični deo, srpski i strani jezik, dok bi stručna matura imala stručni teorijski i praktični deo, srpski jezik i jedan izborni predmet. I đaci iz ovih škola bi mogli da biraju dodatne ispite sa liste opšteobrazovnih predmeta ukoliko žele da prošire šanse za konkurisanja na više fakulteta.

Jedan od modela na koji se u domaćim obrazovnim krugovima gleda blagonaklono je hrvatski. U toj državi na maturi su obavezna tri predmeta – maternji jezik, prvi strani jezik i matematika, a sem toga učenici biraju izborne predmete, u zavisnosti od fakulteta koji žele da upišu. Fakulteti, poput umetničkih, stomatologije i medicine, traže polaganje dodatnih ispita. Upravo to će biti jedan od najvećih izazova u Srbiji, s obzirom da brojni fakulteti žele da sami izvrše selekciju kandidata koje će upisati. Otpori se očekuju i jer bi uvođenjem mature koja bi zamenila prijemne ispite, visokoškolske ustanove ostale bez značajnih prihoda.