Posle žestokih borbi srpske snage zauzele su Brčko. Grad je izuzetno važan za povezivanje Srbije s Banjalukom i Kninom. Otpor muslimanskih ekstremista u prijedorskoj opštini sve je slabiji, predaje se selo po selo, javljaju beogradski mediji. Skupština srpskog naroda BiH izabrala je Predsedništvo koje čine Biljana Plavšić, Nikola Koljević i Radovan Karadžić.
Mihal Ramač: bilo je to 1992. (11)
Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1992 – Treća Jugoslavija“ u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2012. godine, najzanimljivije delove iz autorovih zapisa objavljujemo kao feljton.
Doneta je odluka o formiranju vojske, za komandanta je imenovan Ratko Mladić. Proglašena je opšta mobilizacija muškaraca od 18-60 godina. Karadžić i Koljević saopštavaju da se rat odvija u područjima gde će se povlačiti granice budućih država tri konstitutivna naroda. Do 20. maja – javila je TV Beograd – srpske snage osvojile su i poslednje uporište ustaško-muslimanskih snaga i uspostavile punu kontrolu nad levom obalom Neretve.
Na Palama je počela da radi Televizija Srpske Republike BiH. Ona će biti jedan od glavnih izvora informacija koje će zvanična glasila servirati građanima Srbije. Jutel je u maju prestao da emituje program, pošto su mu blokirani gotovo svi releji i predajnici. Nad Srbijom se širi informativni mrak. Relativno nezavisna Televizija Studio B vidi se samo u većem delu Beograda. Isto važi za program Radija B 92. Strani satelitski programi dostupni su malom broju gledalaca. Mnogi slušaju Glas Amerike, Bi-Bi-Si, Francuski međunarodni radio. Necenzurisane informacije mogu se pročitati u dnevnom listu Borba, u nedeljniku Vreme te u nekim lokalnim listovima. Većina građana zna samo ono što javlja državna radio-televizija i o čemu pišu kontrolisane novine. To olakšava Miloševiću da javnim mnjenjem manipuliše onako kako se to radi samo u najcrnjim totalitarnim režimima.
O pouzdanosti vesti kojima je zasipana javnost u Srbiji može da svedoči saopštenje Informativne službe GŠ Vojske Srpske Republike BiH da je košarkaš Ratko Raša Radovanović posle strahovitog šestodnevnog mučenja ubijen i da su Muslimani igrali fudbal s njegovom glavom. Radovanović je, živ i zdrav, te večeri sedeo s prijateljima u jednom kafiću u Nikšiću. Njegova supruga čula je izmišljotinu na televiziji i, naravno, demantovala je. Ali, Karadžićevi i Mladićevi propagandisti nikad nisu poricali svoje laži. Na osnovu njihovih besmislica nastaje izreka: „Prvo smo žestoko uzvratili, posle su oni prekršili primirje!“
Ponekad rat liči na cirkus. Na avion pajper poljoprivredne avijacije kojim je pilotirao Imre Bartoš sredinom maja kod Sremske Kamenice otvorena je vatra iz protivavionskih topova dok je zaprašivao komarce. Pijani vojnici i rezervisti pucali su iz dva pravca. Pilot nije primetio pucnjavu, saznao je za nju tek po sletanju na čenejski aerodrom.
U Novom Sadu je 16. maja održan koncert pod nazivom „Za mir, demokratiju i toleranciju“. Na početku je pročitano pismo Aleksandra Tišme. On upozorava: „Juče Hrvatska, danas Bosna i Hercegovina, da li će se sutra zapaliti i naša Vojvodina? Da li će tu, gde klasa žito, zaplamteti požari, da li će naše pitome reke da gutaju okrvavljena tela ubijenih? To zavisi od nas, građani. Samo od nas, jer se više ni na kakve političke snage ne smemo osloniti. One su nam obećale mir, a donele su rat. Obećavale su slavu svaka svoje nacije, a donele su opštu sramotu“.
Vojska SRJ povlači se iz Iloka, Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Uoči povlačenja iz Dalja minirana je katolička crkva u tom mestu. Vojsku zamenjuju pripadnici mirovnih snaga – Unprofor. Beogradski režim uverava razočarane i uplašene stanovnike da je Krajina bezbedna pod međunarodnom zaštitom i da se tamo nikad neće vratiti hrvatska vlast.
Do kraja maja u BiH je poginulo dve i po hiljade ljudi, još toliko je nestalo, ranjeno je blizu osam hiljada. Razoreno je 80 odsto privrednih objekata, republika je vraćena na nivo razvoja iz tridesetih godina. Radilo je samo 17 odsto kapaciteta za proizvodnju električne struje. Na području Jugoslavije bilo je, prema podacima Visokog komesarijata za izbeglice, milion i dvesto hiljada raseljenih.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
