Lideri kiparskih Grka i Turaka, Dimitris Hristofjas i Mehmet Ali Talat, počeli su juče direktne razgovore o ujedinjenju decenijama podeljenog ostrva. Kiparski predsednik Hristofjas i Talat sastali su se na ničijoj zemlji, koja deli prestonicu Kipra, Nikoziju. „Na svim nivoima imamo odličan odnos.
Lideri kiparskih Grka i Turaka, Dimitris Hristofjas i Mehmet Ali Talat, počeli su juče direktne razgovore o ujedinjenju decenijama podeljenog ostrva. Kiparski predsednik Hristofjas i Talat sastali su se na ničijoj zemlji, koja deli prestonicu Kipra, Nikoziju. „Na svim nivoima imamo odličan odnos. Sada će se pregovarati u dobroj veri i napretku“, izjavio je šef Hristofjasovog tima George Jakovu. Hristofjasova pobeda u februaru nad Tasosom Papadopulosom, koji je predvodio kiparske Grke kada su 2004. odbili plan UN o ponovnom ujedinjenju, predstavljala je prekretnicu u sporu, koji je decenijama frustrirao posrednike.
„Ovo je istorijski dan, divan dan. Oba lidera će poslati poruku nade svojim narodima i svetu, da žele da pregovaraju“, saopštio je šef Talatovog pregovaračkog tima Ozdil Nami. Dvojica lidera sastali su se na zemljištu koje je svojevremeno bilo glavni komercijalni aerodrom Kipra, u prisustvu bivšeg australijskog ministra spoljnih poslova Aleksandra Daunera, koji je u julu postavljen za specijalnog izvestioca UN za Kipar. On je izrazio nadu da će Hristofjas i Talat uspeti da ubede svoje sunarodnike da bi imali koristi od pozitivnog ishoda pregovora. „Razgovori koji su danas počeli moraju uroditi plodom“, kazao je Dauner. Iako je Talat izrazio nadu da će sporazum o ujedinjenju biti postignut do kraja godine, Hristofjas nije želeo da govori o vremenskom roku za to. „Zajednička volja je da se nađe rešenje, ali nema garancija za to“, kazao je.
Kada počnu ozbiljni razgovori sledeće nedelje, pregovarači će se premestiti u renovirani kompleks zgrada, koje su svojevremeno korišćene kao aerodromski terminali za dolaske i odlaske. Ostrvo je podeljeno od turske invazije 1974. godine, izazvane kratkim ustankom kiparskih Grka, a dve strane su se složile da se ujedine na bazi dvozonske dvonacionalne federacije. Glavni spor između strana izazvan je nepriznavanjem otcepljenog severnog Kipra, kao i na koji način da on postane deo nove federacije.
Mirovni pregovori iz 2003. i 2004. propali su kada su kiparski Grci odbili nacrt sporazuma UN, koji su kiparski Turci prihvatili. Kipar u EU predstavljaju kiparski Grci, i to ostrvo ima pravo veta na turski zahtev za članstvo u EU. Turska je ključni zapadni saveznik na nestabilnom Bliskom istoku i u Evroaziji. „Široko je rašireno gledište da ako ova dvojica umerenih lidera ne mogu da reše problem, niko ne može“, rekao je kiparski analitičar Hubert Faustman.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.