Konstantna diskriminacija Roma u Evropi ne samo da vređa ljudsko dostojanstvo već predstavlja glavni društveni problem koji osujećuje razvoj istočnoevropskih zemalja gde živi veliki broj pripadnika ovog naroda. Španija, koja je uspešnija od drugih zemalja kada je reč o problemu s Romima, može ovog meseca da preuzme rukovodstvo u nalaženju rešenja za ovo pitanje, budući da je započela šestomesečno predsedavanje EU.
Danas u Evropi živi oko 12 miliona Roma, pretežno na istoku kontinenta. Uprkos celokupnom ekonomskom rastu u regionu u protekle dve decenije, Romi sada žive loše kao nikada pre. U vreme ere komunizma Romima su bili obezbeđeni posao i krov nad glavom. Međutim, pošto su ogranci teške industrije, u kojima je veliki broj njih radio, sada zatvoren, stopa nezaposlenosti je široko rasprostranjena. Mnogo njih živi u bednim uslovima koji su nedostojni moderne Evrope.
Većina stanovnika neprijateljski je raspoložena prema Romima, a njihova diskriminacija javlja se na svim nivoima. Romska deca se na primer često raspoređuju u odeljenja za mentalno nesposobne samo zato što su Romi. Uprkos sudskim odlukama da se izvrše reforme, Romima se redovno onemogućava ravnopravni pristup stambenom prostoru, obrazovanju i zdravstvenoj nezi, zbog čega nastaje opasni krug siromaštva i marginalizacije. Realnost i stereotip jačaju jedno drugo u okviru mehanizma povratne sprege.
Pošto su im uskraćene prilike u Istočnoj Evropi, veliki broj Roma se preselio na zapad kontinenta, čime je izazvao novi talas netrpeljivosti. Način na koji se vlada Silvija Berluskonija ophodi prema romskim naseljima u Italiji, što podrazumeva rušenje domova i registrovanje Roma samo zbog njihove nacionalnosti, predstavljao je bezobzirno kršenje ljudskih prava. To je navelo EU da uvede funkciju komesara za fundamentalna prava.
S pozitivne strane gledano, Decenija inkluzije Roma, osnovana 2005, prima veliku pomoć iz strukturalnih fondova kojima rukovodi Evropska komisija i daje velike rezultate. Ono što je sada potrebno jeste jedna opsežna evropska strategija za rešenje prekograničnog pitanja Roma. Tom strategijom mora se pronaći rešenje i za problem nepodnošljivih uslova u kojima žive Romi i za problem neprijateljskih stereotipa koji dominiraju među većinom naroda, budući da oni intenziviraju jedan drugog.
Osim što se tiče ljudskih prava, ovo pitanje je i ekonomske prirode. Nakon aktuelnih demografskih trendova, Romi će do 2040. činiti oko 40 odsto mađarske radne snage. Ukoliko se Romi ne obrazuju i društveno ne integrišu, ove zemlje ne očekuje svetla ekonomska budućnost.
Ključno za uspeh jeste obrazovanje novih generacija Roma koje ne teže asimilaciji sa ostalim delom stanovništva, već namerno čuvaju svoj romski identitet. Obrazovani, uspešni Romi će uništiti dominantne negativne stereotipe samim svojim postojanjem.
O ovoj temi govorim s dozom autoriteta. Zahvaljujući mojoj mreži fondacija, koja je u Mađarskoj pokrenuta 1984, a širom istočne Evrope 1989, obrazovanje Roma predstavlja prioritet. Rezultat tih napora jeste jedna mala elitna grupa obrazovanih Roma koja sada ima značajan doprinos emancipaciji Roma. Ovi lideri su prokrčili put budućim borcima za prava Roma, ali ih je još uvek isuviše malo. Španija može biti opravdano ponosna zbog načina na koji se odnosi prema svojoj romskoj manjini. Nadam se da će Španija, kao predsedavajuća EU, borbu za pokretanje jedne obuhvatne evropske strategije za rešavanje pitanja Roma zasnovati na svom iskustvu. Ukoliko Španija bude prednjačila u rešavanju problema Roma, cela Evropa će na kraju profitirati.
Autor je predsednik Soros fondacije i Instituta za otvoreno društvo
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
