Nadežda Gaće: Pritisci u formi „Saveta“

Najpre, redakcija Novog magazina čestita Danasu 23 godine izlaženja i da izlazi ne još toliko, već – neugasivo.

Tema finansijskog uspeha, odnosno neuspeha nije u vezi sa pritiscima, iako verujem da je ranjivost medija koji se bore za preživljavanje uvećana. Novi magazin je napravljen sa jasnim konceptom da se zalaže za proevropsku, demokratsku, ekonomski jaku Srbiju. Želeli smo to isto i sebi: da doživimo Srbiju u EU, ali i da zaposleni pristojno žive od svog rada. Put Srbije ka EU je očito trnovit, objektivne i subjektivne prepreke su velike tako da je jasno što to sporije ide, ali mi smo uvereni da i u datim okolnostima može brže i snažnije i na tome u svim tekstovima insistiramo. Za tu orijentaciju i za ono što radimo smo nagrađeni brojnim pohvalama, posebno onim najdražim, od samih čitalaca, ali istovremeno kuburimo, kao što rekoste, sa finansijskim nedaćama, koje su za vreme pandemije samo povećane. Međutim ti problemi, koji se u krajnjoj liniji prelamaju u životnom standardu naših novinara, većinu redakcije nije pokolebala da istrajavamo na zacrtanom. Jedna od posledica je odlazak dela inicijalne redakcije na neke nove poslove, ali priliv mlađih talentovanih novinara ih nadomešćuje. Pritisaka, bar eksplicitnih, niti smo imali, niti bi imali ikakav uticaj na naš rad. Ovo smem da kažem, jer smo imali implicitnih pritisaka kao „dobronamerne“ savete i kao „nedobronamerne“ komentare na društvenim mrežama – i nisu nas nimalo dotakli, jer znamo da radimo profesionalno i posvećeno, i da finansijske nedaće posmatramo kao nusproizvod želje da ne budemo navijači, nego objektivni prenosioci informacija i tumači društveno-političke stvarnosti. U tom kontekstu ne poznajemo ni neke druge „uobičajene“ pritiske na novinare.

D: Imate li utisak da je uređivačka politika vašeg magazina „jača“ i „oštrija“ od odjeka koji ima u najširoj javnosti i oštećenom i rasfronclanom javnom mnjenju i osećate li rizik da se obraćate manje-više istomišljenicima, ili…?

Ne, ne mislim da smo „jači i oštriji od odjeka koji imamo“…. Naprotiv, verujem da najšira javnost, nažalost, nije naša publika tako da njoj ne smeta oštrina ili snaga sa kojom mi komentarišemo zbilju, nego je ne dotiče naša potpuna orijentacija na proklamovane uređivačke pravce, bez kompromisa, bez bombastičnih naslova, bez izmišljotina i poluizmišljotina, bez ulagivanja lošem ukusu i, pre svega, bez zapaljive, svađalačke i navijačke retorike. I kako je to svesna odluka, posledice su razne – i da imamo finansijske nedaće, i da nemamo nikakve pomoći od „navijački“ obojenih fondova, pa i da imamo manje prihode od prodaje – ali je i zadovoljstvo veće da postoji jedan značajan broj ljudi kome ta naša orijentacija odgovara. Iz ovoga bi se reklo da se obraćamo istomišljenicima, što je delimično tačno, i ne smatram to lošim, jer se bavimo nijansama i detaljima u kojima se ni istomišljenici ne slažu i spremni smo i da pomognemo čitaocima da neke dileme i pitanja razreše, i da istovremeno učimo od naših čitalaca kada se argumentovano ne slažu u nečemu sa nama i to sa više reči od onog broja koji dozvoljavaju neke socijalne mreže.