U noći između 29. i 30. januara prošle godine centar Beograda osvanuo je išaran grafitima „Ratko Mladić, heroj“. Kasnije su se identični grafiti pojavili i u drugim delovima grada, a godinu dana nakon toga i dalje stoje. Uklonjeni su samo oni iz Knez Mihailove ulice, a na dopise nadležnima niko ne reaguje.
Bodin Starčević, kompozitor i član GO DS, kaže za Danas da je nakon što je prošle godine video išaranu svoju ulicu kao i okolne, razgovarao sa komunalnim inspektorom koji mu je savetovao da se obrati Gradskoj čistoći jer oni imaju sredstva da se grafiti uklone.
– Po njegovom savetu napisao sam pismo Gradskoj čistoći, koja me je obavestila da oni to zaista rade, ali ne mogu bez naloga za uklanjanje komunalne inspekcije i prisustva policije zbog zaštite. U februaru sam se obratio komunalnoj inspekciji preko sajta opštine Stari Grad. Nije bilo nikakvog odgovora. Posle dva meseca poslao sam novi dopis, opet bez odgovora – navodi Starčević.
Na tome je, dodaje, ostalo, natpisi i dalje stoje „a ponegde se i umnožavaju“.
– To je ružna slika Beograda, ali nadležni, nažalost, ne reaguju. Gradonačelniku nema svrhe da se obraćam, jer on podržava Ratka Mladića – ukazuje Starčević.
Aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović kaže da je od ovakvih vlasti, ali i od velikog broja građana Beograda, ne čudi što grafiti ratnom zločincu još stoje.
– Za ovu vlast i za neke Beograđane, Ratko Mladić je heroj i oni nemaju problem s tim što je on zločinac i ubica. To je vrednosni sistem radikalsko-naprednjačke Srbije. To je činjenica. I sve dok taj sistem ne bude poražen brutalno i dok ove trenutne političke elite vrše vlast, neće biti drugačije ni na zidovima Beograda i Srbije, neće biti drugačije u glavama mnogih ljudi. Ali, bez obzira što sada sve izgleda beznadežno, ja nemam brigu da će se stvari promeniti, a ovaj protivprirodni blud, zlo i slavljenje zla će morati da dožive debakl – smatra Ćorović.
Naša sagovornica ističe da se zlo uvek vrati kao bumerang i uništi onogo ko ga je bacio na druge.
Robert Kozma iz Ne davimo Beograd naglašava da je jedini dugotrajan način da prekinemo sa promovisanjem ratnih zločinaca na fasadama zgrada naših ulica da pobedimo postojeći naprednjački režim i prekinemo sa pogubnim i pogrešnim politikama sećanja i glorifikacije zločinaca i osuđenih ratnih zločinaca.
– Jasno je da iza grafita stoji postojeća vlast. Setimo se da je Aleksandar Vulin, sadašnji direktor BIA, posetio jedan od spornih grafita, suštinski pružajući podršku ovakvoj politici promovisanja nacionalističkih ideja. Jednostavno, takva politika je pogubna i vodi stvaranju podela i polarizacije u našem društvu, ali i stvaranju tenzija u regionu – kaže Kozma.
On dodaje da je, nasuprot tome, potrebno uspostaviti novu politiku sećanja, kako u našem društvu, tako i u regionu.
– Treba uspostaviti politiku sećanja kojom ćemo slaviti obične ljude – prave heroje koji su se suprotstavili nacionalističkom ludilu, razaranju društva i gradova, kao što je bio Srđan Aleksić koji je preminuo pre tačno trideset godina spašavajući život svog prijatelja Alena Glavovića, Bošnjaka iz Trebinja kojeg su divljački napala četvorica rezervista Vojske Republike Srpske. Vojnici su umesto Alena pretukli Srđana koji je pao u komu i nekoliko dana kasnije preminuo – ukazuje Kozma.
Sofija Todorović iz Inicijative za ljudska prava kaže za Danas da je Inicijativa u novembru predstavila rezultate kampanje „Da istina više ne kasni“ tokom koje su do sad mapirali preko 350 grafita posvećenih Ratku Mladiću.
– Dobar deo njih nalazio se na javnim institucijama, srednjim i osnovnim školama, fakultetima i na dečijim igralištima. Grafit u Njegoševoj nije sklonjen, čime se država još jednom svrstala na stranu zločinaca i osramotila nas sve podilazeći grupama koje od Srbije prave sigurnu kuću za ratne zločince. Međutim, ono što ja vidim jeste da građani ne miruju, bunt postoji, većina grafita i natpisa je preškrabana, a posebno su mi zanimljiva srca koja niču po gradu kojima se prekrivaju i pretvaraju u nešto sasvim drugo. Ovo nepristajanje da nam grad izgleda kao album sa sličicama ratnih zločinaca budi nadu, ima nas, a građani su spremni da svom gradu daju drugo lice – naglašava Todorović.
Ona dodaje da aktivizam ohrabruje, i da nam treba nam više ljudi koji rečima ili gestom poručuju: „nije moj heroj“.
Osim grafita, Beograd “krasi” i nekoliko murala Ratka Mladića. Aida Ćorović je više puta napadnuta na ulicama u centru Beograda od strane onih koji čuvaju mural osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
