Prošle sezone sa nekoliko odličnih rezultata na kros takmičenjima, uličnim trkama, kao i na tartan stazi petnaest i po godišnja Novopazarka Amela Terzić najavila je visoka ovogodišnja atletska dostignuća. Pobedničko postolje, bilo da se radi o domaćim ili međunarodnim trkama, bilo je rezervisano za mlađanu atletičarku. Osvojila je drugo mesto na Prvenstvu Balkana u krosu za juniore i prvo na Balkanskom šampionatu za mlađe juniore na stazi.
Tim rezultatima dodala je nekoliko izvanrednih pobeda na Prvenstvima Srbije u svojoj i starijoj konkurenciji. Ispunila je norme za juniorska Prvenstva Evrope i sveta na 800, 1500 i 3000 metara koja će se održati tokom godine. Slovi za najozbiljnijeg kandidata za naslov sportistkinje godine Novog Pazara. Atletski stručnjaci u njoj vide jedinu pravu naslednicu neprikosnovene Olivere Jevtić.
Ovu sezonu započela je onako kako je završila prethodnu, pobedom. Na tradicionalnom Belom krosu u Košutnjaku savladala je sve svoje protivnice i to u seniorskoj trci. Ako se zna da je ona još uvek mlađa juniorka, uspeh tek dobija na značaju. U leđa su joj gledale velika Olivera Jevtići nova nada naše atletike Ana Subotić. Pobedom u Beogradu upisala se u atletske anale i stala uz rame bivšim pobednicama ove trke: Veri Nikolić, Bredi Pergar, Ljiljani Šušnjar, Radisavki Račić, Suzani Ćirić, Oliveri Jevtić, Sonji Stolić, Azri Eminović… Ovom pobedom postala je i najmlađa atletičarka koja je ikada osvojila Beli kros. Njena pobeda iznenadila je sve poznavaoce atletskih takmičenja. Ni sama nije očekivala da se tako nešto moglo dogoditi u ovoj fazi njenog atletskog razvoja.
Zna se šta u atletskom svetu predstavlja Olivera Jevtić. Malo atletičarki u našoj zemlji može se pohvaliti da je uspelo u nekoj trci nadmašiti sjajnu Užičanku.
– Bila sam ubeđena pre trke da je pobeda rezervisana za Oliveru. Ona uvek ide na prvo mesto bez obzira o kakvoj vrsti staze se radi. Kada nije potpuno spremna ne dolazi na takmičenja. Dugo poznajem našu najbolju atletičarku. Pre trke smo se videle, jer smo odsele u istom hotelu. Sebe sam na kraju videla na trećoj ili četvrtoj poziciji. Prvo mesto mi nije bilo ni u pomisli. Pored Olivere na startu trke bila je i atletičarka Javora iz Ivanjice Ana Subotić, ali i inostrane takmičarke u čije kvalitete nisam imala kompletan uvid. Inače, Ana Subotićse nalazi u velikom usponu forme. Kao i meni, i njoj mnogi predviđaju uspešnu karijeru na srednjim i dugim prugama. Pre početka svake trke imam malu tremu, ali ne i strah od rivalki. Strah nije postojao ni zbog prisustva na stazi velike Olivere. Izuzetno je cenim. Ona je godinama daleko naša najbolja atletičarka. Zato mi je ova pobeda toliko draga i značajna. Naravno, moraću još mnogo da radim ne bi li dostigla rezultate i slavu Jevtićeve. Najbitnije je da sam videle da mogu da trčim i pobeđujem i najbolje.
Kako je izgledala sama trka na Belom krosu. Koji je to bio trenutak kad si shvatila da ćeš prva preseći vrpcu na cilju?
– Staza u Košutnjaku bila je blatnjava, i u takvim uslovima nije lako trčati četiri kilometra. Dugo sam pratila tempo koji je nametnula Olivera Jevtić. Odgovara mi kad sam joj za leđima, naravno ako sam u stanju da ispratim svaku njenu promenu ritma. Posle pređena dva i po kilometra i sebe sam iznenadila preuzimanjem liderske pozicije u trci. Nisam se osvrtala, mada sam imala vremena, na to šta se dešava iza mojih leđa i gde se nalaze ostale atletičarke. Bila sam potpuno koncentrisana i sve vreme gledala jedino ispred sebe. Tokom trke imala sam ogromnu podršku publike koja se nalazila pored staze. Šta da vam kažem, u trenutku kada sam preuzela vodeću ulogu u trci ni moj trener nije mogao da veruje da se to događa. Mislio je da sam preforsirala i zaboravila u kojem sam krugu, da ne znam koliko je još ostalo do kraja trke. Da sam prva shvatila sam tek onog trenutka kad sam ušla u cilj. Ni posle nekoliko prespavanih noći još nisam svesna šta sam postigla.
Trčiš distance od 800- 3000 metara. Voliš da se nadmećeš sa protivnicama na atletskim stadionima, gradskim trkama, travnatim i zemljanim podlogama. Koje su to staze na kojima najviše pružaš?
– Svejedno mi je da li trčim kros, uličnu trku ili klasičnu atletsku stazu. Jedina razlika, po meni, je što na atletskoj stazi morate da jurite rezultat, koji je uvek ulaznica za sva veća domaća i međunarodna takmičenja. Na uličnim trkama i krosevima bitno je samo mesto koje ćete osvojiti na kraju trke. Svaka sezona počinje serijom takvih trka, koje su odlična uvertira za kasniji prelazak na atletsku stazu. Samo tri dana posle pobede u Košutnjaku trčala sam Svetosavsku uličnu trku u Valjevu, koju sam završila na drugoj poziciji, iza Ane Subotić. Jako sam zadovoljna početkom sezone. Ne može se uvek i na svim podlogama pobeđivati. Lepo je biti na pobedničkom postolju. Za sada u tome uspevam. Ove godine sve ću podrediti Svetskom prvenstvu za mlađe i starije juniore u Italiji i Finskoj. Kako sam većispunila normu za ova takmičenja preostaje mi da se valjano pripremim za nastupe na 1500 i 3000 metara, a možda i 800 metara. Cilj mi je da na velikim smotrama ne budem samo učesnik, većda se sa njih vraćam kao pobednik ili bar sa medaljom oko vrata. Sve to nije nemoguće. Znam da iste ciljeve ima i moj trener Rifat Zilkić. Zajedno možemo mnogo.
Bilo je i ranije pobeda, ali čini se nijedna nije tako snažno odjeknula kao ova u Košutnjaku. Od tebe se tek sad mnogo očekuje. Atletski stručnjaci u tebi vide dostojnu naslednicu Olivere Jevtić. Da li si svesna da oči sportske javnosti širom gledaju u tebe?
– Pobeda nad Oliverom ne može i neće me promeniti. Ona mi samo daje novi i veći podstrek da nastavim još žešći rad. Svesna sam, i pored toga što je iza mene dosta trka, da sam na samim počecima karijere. Potrudiću se da padova u formi, koji su sastavni deo svakog sporta, bude što manje. Naučila sam iz dosadašnjeg iskustva da je svako novo takmičenje i novi ispit. Nema vremena za veliko slavlje. U atletici, ako ne beležite konstantno vrhunske rezultate vrlo brzo padate u zaborav. Ne obraćam pažnju na ostale atletičarke i rezultate koje one postižu. Imam zacrtani put, kojim se za sada krećem pravolinijski. Moji snovi su ogromni. Želim da postanem velika atletičarka, da nastupam na najvećim i najprestižnijim takmičenjima, i da pobeđujem najbolje svetske trkačice. Pomalo brzo i za mene iznenađujuće došla je ta pobeda nad Jevtićevom. Trenutak kada sam je zaobišla pamtiću čitavog života. Kada mi je ti pošlo za rukom, ne vidim zašto uskoro ne bi pobeđivala i bolje atletičarke od nje. Potrebno je samo vreme i mnogo kvalitetnog rada. Ubeđena sam da ono što radim sa mojim trenerom Rifatom Zilkićem jednog dana mora da donese veliki rezultat.
Izašla si iz anonimnosti. O tebi se govori na svakom koraku. Postala si poznato lice, ne samo u Novom Pazaru. Uz ime Amela Terzićobavezno stoji i ime Rifat Zilkić. U svakoj priči ističeš nemerljive zasluge tvog trenera u rezultatima koje postižeš.
– Sve što sam do sada postigla dugujem njemu. Na treninzima i trkama ne odstupam ni od jednog njegovog saveta. Ono što sam naučila od Zilkića bilo je samo od koristi. Pre ili kasnije stvari u koje me uputi se obistine. Uveren je da ove godine mogu da istrčim svoje najbolje rezultate u svim disciplinama. To znači da nikoga ne bi trebalo da iznenadi ako uskoro budem trčala 800 metara brže od 2: 08, 53, 1500 ispod 4: 25, 17, a 3000 za manje od 9: 33, 63. To su moja trenutno najbolja ostvarenja, ali i najbolji rezultati u mom uzrastu na nivou države. Niko ne bi mogao da me trenira izuzev Zilkića. Poznaje sve moje mane i vrline, kako sportske, tako i ljudske. Nisam uobrazila ni posle prošlogodišnjih uspeha, neće se to dogoditi ni nakon ovog poslednjeg. Nema razloga za to, jer svoje najbolje rezultate tek očekujem. Tako nešto mi ne dozvoljava ni trener. Prijala mi je medijska pažnja kojoj sam bila izložena u Beogradu. Prija i odnos koji prema meni imaju sugrađani. Većina je samo čula za moje ime i prezime, još uvek me ne prepoznaju na ulici. To možda i nije tako loše. Porodica, drugovi i drugarice su ponosni na mene. Mnogo je to lep osećaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
