Nadmetanje nevoljenih

Da je još živ, mogao bi da napiše nastavak o izborima 2016, koji bi pronašao mržnju i gnušanje prema kandidatima ne samo među novinarima već i u većem delu stanovništva SAD. Nikad još nije bilo predsedničkih izbora gde javnost toliko negativno procenjuje oboje kandidata i gde čak i ljudi koji ih podržavaju toliko mnogo sumnjaju u njih. U svakoj načinjenoj anketi više od polovine potencijalnih glasača ima negativno mišljenje o oba kandidata.

Prvo, većinu političkih analitičara iznenadilo je da je Donald Tramp postao kandidat Republikanske stranke. Čak i na ekstremno izdeljenim primarnim izborima s mnoštvom kandidata, njegova pobeda uprkos tolikim negativnim procenama bila je šokantna za mnoge eksperte, pa i za većinu tradicionalnijih članova Republikanske stranke. Za mnoge Amerikance Tramp je čovek koji iritira, koji je neznalica i zaista zastrašuje. NJegove veze sa zadrtim ljudima i ženomrscima na ekstremnoj desnici i njegovo ponavljano divljenje prema Vladimiru Putinu odbija žene, bolje obrazovane ljude i urbanije delove stanovništva. A njegove izjave o hispanicima i muslimanima vređaju još više ljudi.

Kandidatkinju demokrata, Hilari Klinton, ne voli gotovo isto toliki deo stanovništva kao i Donalda Trampa. Decenijama unazad postavljala su se pitanja – neka nategnuta, neka istinitija – o njenom poštenju i transparentnosti. Pitanja u vezi s njenim imejlovima, njenim intervjuom s FBI i Klinton fondacijom samo su povećala te zabrinutosti. Drugi problem koji opterećuje njenu kampanju je to što ona predstavlja status kvo. Deo razloga za uspeh Donalda Trampa, i privlačnosti Bernija Sandersa, bilo je to što je on predstavljao promenu u odnosu na dominaciju jedne institucionalizovane elite. Sekretarka Klinton je stoga u neugodnom položaju da predstavlja stabilnost prema izbornom telu koje izgleda želi promene u isto vreme dok se takođe zalaže za značajne promene u politici.

Iako se veliki deo izbora tiče ličnosti kandidata, postoje i neka pitanja. Jedno od važnijih pitanja je trgovina i pretpostavljeni negativni efekti sporazuma kao što su NAFTA i predlog TPP (Transpacifičko partnerstvo) ugovora o zapošljavanju u Sjedinjenim Državama. Oboje kandidata sada se protive TPP, iako ga predsednik Obama i dalje podržava. Opštije gledano, spoljna politika je takođe važno pitanje, gde produžena uključenost u sukobe na Bliskom istoku i u Avganistanu izaziva suštinske rasprave. Zanimljivo je da je bilo nešto manje diskusije o domaćim politikama, osim neodređenih obećanja o povećanju radnih mesta.

Ako se gleda ovo nadmetanje između nevoljenih, ko je verovatniji pobednik? U trenutku dok se ovo piše, pozicije dvoje kandidata su vrlo blizu, a sekretarka Klinton ima malu prednost. Iako je do izbora ostalo još gotovo dva meseca, izgleda da će ona biti verovatni pobednik. Prvo, izgleda da postoji jasan plafon podrške Donaldu Trampu – značajan deo stanovništva kaže da nikad ne bi ni pomislili da glasaju za njega. Drugo, Hilari Klinton ima mnogo jaču „bazu“, to jest, organizaciju koja će njene birače privući da iziđu da glasaju. I treće, ona ima čvrste temelje u velikim državama kao što su Kalifornija, NJujork i Ilinois koje joj daju dobar deo elektorskih glasova potrebnih za pobedu, dok Tramp ima velike prednosti u malim državama s manje elektorskih glasova.

Koliko god da su važni predsednički izbori, nadmetanja za Kongres i posebno Senat takođe su veoma važna. Postoje neke osnovane šanse da će Demokrate osvojiti broj sedišta u Senatu koji će možda biti dovoljan da preuzmu kontrolu nad tim domom. Ta kontrola je važna ako se ima u vidu da Senat potvrđuje imenovanja federalnih sudija i mnogih nosilaca funkcija u izvršnoj vlasti. Postoje mali ili nikakvi izgledi da Demokrati steknu kontrolu nad Predstavničkim domom, mada bi mogli da donekle uravnoteže odnos u Kongresu.

Konačno pitanje, možda čak fundamentalnije od toga ko će dobiti izbore ove godine, jeste zašto zemlja s više od 300 miliona stanovnika ne može da nađe prikladniji par kandidata. Postoje hiljade ljudi s inteligencijom i integritetom da budu predsednici, ali oni ne mogu da prežive primarne izbore, ili ih čitav proces toliko odbija da ne žele da se guraju u prvi red. Ovo, zajedno s rasprostranjenim nezadovoljstvom birača Vašingtonom i institucijama federalne vlade, predstavlja ozbiljan i trajni problem za politiku u Sjedinjenim Državama.

Autor je član borda Instituta za javnu politiku iz Beograda. Tekst je na engleskom objavljen na sajtu Instituta.