Nadzor koči uvid u ocene

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Skandalozan je način na koji se uvodi e-dnevnik po mnogo osnova. Prvo, e-dnevnik predstavlja dosije o detetu koji se vodi iz dana u dan. Kao što ste i napisali, tu se vidi kada je dete izostajalo, koliko je izostajalo, koje je veroispovesti kroz veronauku, pohvale i mere. Tu su podaci o roditeljima, gde rade, bračni status, podaci o socijalnom statusu i ko zna šta sve još. Deo tih podataka su posebno osetljivi podaci koji ne mogu po zakonu o zaštiti podataka o ličnosti da se prikupljaju bez saglasnosti, a saglasnost od roditelja u školama koje su u pilot projektu niko nije tražio. Ne samo da nije tražena saglasnost, nego niko roditelje nije ni obavestio koji su to privatni podaci koji se unose u e-dnevnik (idite u neku školu, pa proverite, napravite reportažu). Škole koje su ovlašćene po zakonu da te podatke prikupljaju i čuvaju (i do sada su ih čuvale u papiru u školama) ovim dnevnikom ih bez ikakve kontrole unose u informacioni sistem koji održava i čijim svim sirovim podacima ima pristup hrvatska firma koja je prodala dnevnik i koja nema nikakvu obavezu da te podatke čuva, odnosno ako ih preda trećoj strani, šta će onda biti? Ko će znati, ko će biti odgovoran? Elektronski dnevnik da, ali ovakav elektronski dnevnik NE. To je zločin prema našoj deci i narodu.

   1. Bravo za komentar!

2. Pogrešan je naslov ovog članka. Trebalo je da glasi: „Kilav nadzor omogućava tiho uvođenje elektronske evidencije o deci“. Ponašanje Poverenika (ili službenika koji vode nadzor u okviru kancelarije) povodom ovog pitanja je u najmanju ruku čudno. U nekim slučajevima kao što su senior kartice se nadzor završi za mesec-dva, ima rezultata u medijima, svi znaju da se nešto dešava, a ovde više od godinu dana ne može da se završi. 600 škola je trećina, to je preko 250.000 dece koje su tiho već u sistemu i čiji podaci su otišli ko zna gde. Uz svo poštovanje prma našim sedim glavama, deca su nezaštićena, ne mogu sama da odlučuju gde će njihovi podaci biti, a predstavljaju budućnost ove zemlje. Dalje, dali su mišljenje da ja Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji „ozakonjuje“ e-dnevnik neustavan u delu gde se reguliše prikupljanje podataka, a postupak kod Ustavnog suda nisu pokrenuli (a pokrenuli su ekspresno takav postupak za zakone o odbranim, BIA ili zakona o zaštiti konkurencije(!?) npr.). U toku samog postupka nadzora, ovde u članku pominjete da ugovor nije bio regularan pa su ga menjali. Ugovor je Ministarstvo nakon upozorenja promenilo i sada je sve OK? U međuvremenu, tokom leta je Ministarstvo potpisalo potpuno novi ugovor nakon sprovedenog tendera, tako da taj ugovor o kojem su oni razglabali u okviru nadzora nije više ni aktuelan. O novom ugovoru i odredbama regulisanim tenderom se nije ni raspravljalo. Sada se u okviru nadzora pomera fokus sa e-dnevnika na neki jedinstveni identifikator u prosveti i tako u nedogled, a podaci o deci i roditeljima se ubacuju i ubacuju u elektronski dnevnik, u njih ko zna ko ima uvid i nikom ništa.
   Sve to odaje utisak da Poverenik ima svoju agendu i da bira gde hoće a gde neće da reaguje, a verujem da je pitanje podataka SVE dece ove zemlje bitno pitanje koje bi moralo da se reši i razjasni i to vrlo hitno.