Poverenik: Veselin Milić nije kršio zakon kada je pokazao spisak dece iz „Ribnikara“

Na konferenciji 3. maja 2023, tokom koje je Veselin Milić milionskoj javnosti uživo pred kamerama pokazao spisak dece iz „Ribnikara“ planirane za likvidaciju, on nije prekršio zakon, ali mediji jesu – ovako bi, u jednoj rečenici, mogla da glasi suština zapisnika o izvršenom inspekcijskom nadzoru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom pomenute konferencije i iznošenja spiska dece u javnost.

Veselin Milić je pokazao i učinio vidljivim spisak imena i prezimena dece koju je maloletni K.K. hteo da ubije – kako se navodi u zapisniku „u trajanju od 11 sekundi, pri čemu su kamere medija zumirale spisak u trajanju od tri sekunde“ – i potom precizno naveo ukupno šest odeljenja iz VI, VII i VIII razreda škole „Vladislav Ribnikar“ u koja su ova deca išla.

Međutim, u zapisniku o inspekcijskom nadzoru se navodi da načelnik Policijske uprave za Grad Beograd pokazivanjem spiska imena i prezimena dece nije odredio njihov identitet i da je poštovao Ustav i zakone.

„Meni se čini da mi ceo ovaj postupak vodimo oko očigledne stvari i deluje kao da niko ne sme da utvrdi da je Milić pogrešio. Mi to sad kao ne možemo da utvrdimo, nego se nekim formulacijama Poverenika ta stvar relativizuje, a činjenično stanje koje utvrđuje je jednostavno zapanjujuće“, kaže za BIRN Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP).

Iz kancelarije Poverenika nisu odgovorili na pitanja BIRN-a do objavljivanja teksta.

Zapisnik Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u koji je BIRN imao uvid, sačinjen je još 29. juna 2023, međutim, do danas nije bio predstavljen javnosti.

Poverenik je u februaru 2024. odbio zahtev novinara BIRN-a za uvid u ceo predmet „Milić“, pozivajući se na to da je postupak i dalje u toku i da neke informacije iz predmeta „mogu biti klasifikovane oznakom tajnosti“. U odgovoru se ne navodi da i jesu tako klasifikovane.

Zapisnik ili odbrana Veselina Milića

Vanredni terenski nadzor Poverenika pokrenut je zbog sumnje na „neovlašćeno otkrivanje podataka o ličnosti i to imena i prezimena maloletnih fizičkih lica – učenika Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ iz Beograda, koja su sadržana na spisku navodno sačinjenom od strane maloletnog K.K. izvršioca krivičnih dela protiv života i tela, a koje je učinjeno dostupnim na konferenciji za novinare održanoj dana 03.05.2023. godine od strane policijskog službenika Veselina Milića, načelnika Policijske uprave za grad Beograd”, piše u zapisniku u koji su novinari BIRN-a imali uvid.

U vanrednoj terenskoj inspekciji, kao ovlašćena lica Poverenika Milana Marinovića bile su Ivana Anđelić i Emina Kovačević. One su tokom inspekcije, između ostalog, izvršile „uvid u Ustav Republike Srbije”, kao i u video zapis konferencije, te u Zakon o državnoj upravi i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Anđelić i Kovačević navode da je Milić tokom konferencije bio „vidno uznemiren”, kao i da se može zaključiti „da je prilikom pokazivanja ovog spiska policijski službenik Veselin Milić želeo da ukaže javnosti da je ova tragedija mogla biti i veća, da se maloletni K.K. nije sam predao”.

Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da je ovim ocenama Poverenik izašao iz svojih nadležnosti, jer je ušao u pitanje Milićevog psihičkog stanja i potencijalnih motiva za otkrivanje podataka o ličnosti.

„To nije relevantno za postupak ocene da li je došlo do kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti – to može da bude relevantno za neki disciplinski postupak ili neki drugi kazneni postupak kao što je krivični postupak, ali ne može da bude relevantno za ovaj postupak koji je Poverenik vodio”, kaže Ilić.

Nakon dela u kome se opisuje psihičko stanje Milića, u zapisniku Poverenika se potom ređaju citati članova Ustava i zakona koji bi mogli ići u prilog Veselinu Miliću, a koji se odnose na prava javnosti da bude obaveštena o radu državnih organa.

U odgovoru Poverenika BIRN-u od 20. juna 2023. navodi se da Poverenik nema zakonska ovlašćenja da u ovom slučaju reaguje prema medijima. Ipak u zapisniku je maltene isti prostor posvećen predmetu nadzora – delima načelnika Policijske uprave za Grad Beograd Veselinu Miliću – i radu medija, koji nisu bili predmet nadzora.

Kako navode Ivana Anđelić i Emina Kovačević, „od trenutka činjenja dostupnim javnosti ovog spiska, mediji kako štampani tako i elektronski, su svakom daljom radnjom obrade (…), učinili dostupnim široj javnosti ovaj spisak”.

Dalje kažu da su mediji „postupali suprotno normama propisanim Zakonom o informisanju i medijima, tako što su iznosili podatke o ličnosti povređenih i preminulih lica u ovom događaju, informacije o toku istrage, izjave i video zapise učenika te škole, kao i njihovih roditelja”, a i da su obaveštavali javnost i o zdravstvenom stanju izvršioca krivičnog dela i o članovima njegove porodice.

Upravo ove informacije, za čije prenošenje u svom nadzoru ovlašćena lica Poverenika terete medije, izneli su tog 3. maja kako Veselin Milić na konferenciji za štampu, tako i nekoliko sati kasnije predsednik Aleksandar Vučić.

Prema rečima Ane Toskić Cvetinović, izvršne direktorke organizacije „Partneri Srbija”, iako MUP i Veselin Milić nisu odgovorni za postupanje medija nakon što je Milić pokazao papir sa imenima dece, „postoji njihova odgovornost u samom činjenju podataka dostupnim medijima i javnosti, jer je cilj konferencije za medije informisanje javnosti, pa je osoba prosečne stručnosti i kapaciteta mogla da proceni da će ovakav sadržaj da poprimi interesovanje javnosti, i da je vrlo verovatno da će dalje biti deljen”.

Kada je reč o iznošenju medicinskih i porodičnih podataka, Vučić je na svojoj konferenciji za medije uveče 3. maja iznosio podatke iz zdravstvenog kartona maloletnog ubice, podatke o tome u koju školu ide njegova mlađa sestra, kolika su primanja njihovih roditelja, podatke o krivičnoj i prekršajnoj evidenciji roditelja…

Poverenik je u junu prošle godine, a potom i u februaru ove, izjavio za BIRN da on nema „zakonska ovlašćenja da vodi postupak inspekcijskog nadzora prema fizičkim licima, kao ni funkcionerima koji uživaju pravo imuniteta”, kao što je slučaj sa predsednikom republike.

Međutim, nekadašnji Poverenik u dva mandata Rodoljub Šabić kaže da je nejasno na čemu se zasniva ova tvrdnja.

„Zakon o inspekcijskom nadzoru predviđa da fizička lica spadaju u krug nadziranih subjekata, a nezavisno od toga, neshvatljivo je da se ignoriše činjenica da predsednik Republike nije samo fizičko lice nego je, on kao ličnost, i državni organ”, kaže Šabić.

Ceo tekst pročitajte na portalu BIRN.