Nafta za rat, sankcije za mir: Šesti paket sankcija EU protiv Rusije

Evropska unija zajedno sa Ukrajinom veruje da je energetska politika ključ okončanja ruskih vojnih operacija u Ukrajini. Reč je o ambicijama koje slede iz planiranog, ali još uvek neusaglašenog, šestog paketa sankcija protiv Rusije.

U njemu je ključna stvar embargo na uvoz ruske nafte. Paraleleno sa ovim potezom, Evropska komisija usvojila je plan vredan 210 milijardi evra za okončanje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva tokom petogodišnjeg perioda i ubrzanje prelaska na zelenu energiju, odnosno 300 milijardi evra do 2030. godine.

„UBRZANI IRANSKI SCENARIO“:Od početka invazije, pitanje zabrane uvoza energenata iz Rusije u EU postalo je glavni fokus ukrajinske energetske diplomatije. Nafta je drugi korak u ovom pravcu, posle uglja. „Stajali smo na jednom frontu sa našim međunarodnim saveznicima i partnerima kako bismo osigurali da Rusija plati ozbiljnu ekonomsku i diplomatsku cenu za dalju invaziju na Ukrajinu“, objašnjavala je američka ministarka finansija Dženet Jelen.

Za ruske stručnjake, sankcije koje se primenjuju, liče na „ubrzani iranski scenario“. U američkoj istraživačkoj praksi, čak se i termin „mreža zakona“ pojavio u odnosu na Iran. Zašto mreža? Jer njihov broj je već postao toliki da je administraciji SAD prilično teško da manevriše u ukidanju ili ublažavanju restriktivnih mera. Slična situacija se sada formira u odnosu na Rusiju.

Biće veoma teško rasporediti ove kolosalne sankcije, čak i ako dođe do nekih političkih promena“, ocenjuje ruski ekspert Ivan Timofejev. Postoje, međutim, značajne razlike.

„Što se Irana tiče, to je nuklearni raketni program. Da, tu je pitanje ljudskih prava, tu je pitanje demokratije… U slučaju Rusije govorimo o oružanom sukobu. Razlika je u tome što je pregovaranje o nuklearnom programu nešto lakše nego pregovaranje o oružanom sukobu. Jednostavno zbog činjenice da je broj parametara o kojima će se razgovarati manji od broja parametara koji se odnose na oružani sukob“, ukazuje Timofejev. Ključni zadatak uvedenih uvoznih i izvoznih ograničenja bio je smanjenje vojnog potencijala Rusije.

Ukrajina je prethodnih meseci snažno ubeđivala vlade zemalja članica EU da mogu da uvedu embargo na rusku naftu. To nije bio lak zadatak, jer za to gotovo niko nije hteo ni da čuje u Evropi, posebno u Nemačkoj. Prema ukrajinskim pogledima, napuštanje ruskih ugljovodonika za EU je pitanje političke volje, a ne opstanka.

Ukrajinski predsednik Zelenski tvrdi da zabrana EU na uvoz ruskih energenata daleko prevazilazi neprijatnosti rasta cena na benzinskim pumpama. On embargo na naftu, koji EU razmatra kao deo svog šestog paketa sankcija Rusiji, smatra jednim od ključnih koraka za ograničavanje Putinove sposobnosti da deluje u Ukrajini. Ukrajina smatra da je matematika ovog rata krajnje jednostavna.

Prema njoj, EU je 2021. platila Rusiji oko 88 milijardi evra za energente. Konkretno, skoro 70 milijardi – za naftu i naftne derivate. Vojni budžet Rusije u istoj godini bio je 62,5 milijardi evra. Prema tome, Kremlj može u potpunosti da finansira svoj vojnoindustrijski kompleks prodajom energenata Evropi.

MIR ILI KLIMA UREĐAJ: Španiji i nizu drugih zemalja dizel gorivo i benzin koštaju već dva evra. U poređenju sa početkom godine, benzin na evropskim pumpama poskupeo je za 15 do 30 evrocenti. Evropske države tvrde da preuzimaju ovaj rizik jer shvataju da će rat koštati mnogo više od poskupljenja goriva.

Ipak, učesnici konferencije o sankcijama EU održane 4. aprila, utešno su saopštili da će uticaj na privredu 27 zemalja članica EU biti u proseku kontrolisan: biće jednak smanjenju prihoda za 0,2 do 0,3 odsto ili oko 100 evra na odraslog Evropljanina.

Za Nemačku, međutim, računica je drugačija. Ona bi dugoročno sama trebalo da bude oštećena za oko 210 milijardi evra. Napredak u pogledu embarga na naftu omogućen je promenom pozicije Nemačke, prve privrede EU, gde je ruska nafta činila trećinu uvoza. Glavni favorit Vašingtona, vicekancelar iz redova zelenih, Robert Habek rekao je da je „problem koji se Nemačkoj pre samo nekoliko nedelja činio veoma velikim, postao mnogo manji“.

Savezna vlada je uspela da smanji udeo ruske nafte na 12 odsto, minimizirajući posledice embarga po nemačku privredu. Francuska, druga ekonomija EU, saopštila je pre nekoliko nedelja da će podržati zabranu nafte. Ovu liniju zastupa i italijanski premijer Mario Dragi. On je to formulisao pitanjem EU, šta želi – mir ili mogućnost da uključi klima-uređaj? Rusija je, pak, već preduzela neke mere. Prvo je Gasprom Poljskoj i Bugarskoj 26. aprila prekinuo isporuke gasa. Putin je 3. maja potpisao dekret o sankcijama protiv „neprijateljskih zemalja i organizacija“.

Izvoz nafte i naftnih derivata, a ne gasa, obezbeđuje Ruskoj Federaciji više od 70 odsto svih energetskih prihoda. Ukrajina tvrdi da će se ruske operacije nastaviti dok se ne usvoji naftni embargo protiv Rusije. Najsnažniju podršku pružaju im SAD. Mađarska zasad blokira naftni embargo, koji bi trebalo da bude ključni element šestog paketa sankcija. Čak i ako veto bude ukinut, ovaj paket sankcija predviđa da bi isporuke sirove nafte iz Rusije trebalo da prestanu u roku od šest meseci, a naftnih derivata do kraja 2023. Oni koji kalkulišu trajanje rata prema nafti, tvrde da je to vremenski period tokom kojeg će ruska nafta ići u evropske rafinerije te da će se borbe nastaviti unedogled.

Tokom intervencije koja je počela 24. februara, procenjuje se da je Rusija zaradila više od 47 milijardi dolara od prodaje energenata samo zemljama članicama EU. Istovremeno, prema Forbsu, na operaciju u Ukrajini potrošili su nešto više od sedam milijardi dolara. Najveći protivnik naftnog embarga je Mađarska, koja ima posebne uslove za snabdevanje naftom.

I sada su cene goriva u ovoj zemlji skoro 25 odsto niže u poređenju s Nemačkom ili drugim evropskim zemljama. Osim toga, Mađari i proizvode svoje gorivo, a iz susednih zemalja im dolaze i drugi Evropljani da dopune svoje rezervoara.

Zato je Mađarskoj malo teže da izgubi takav izvor dodatnog prihoda nego Nemačkoj, gde ruska nafta čini 25 odsto uvoza, a koja je pre mesec dana odlučila da promeni vlasnike svojih glavnih rafinerija nafte. U slučaju Mađarske, pitanje je pre u političkom planu, smatra ruski ekspert Denis Primakov. „Premijer Mađarske, Viktor Orban, prijatelj je Vladimira Putina. Zato torpeduje… šesti paket sankcija“, rekao je on.

NA IVICI GLADI:Značajan deo nafte izvozi se preko luka Azovskog i Crnog mora. Danas je cilj Rusije da odseče Ukrajinu od mora zapravo ostvaren. U vreme kad je Ukrajina izgubila morski put za izvoz i uvoz, Ruska Federacija nastavlja da bez prekida izvozi naftne derivate u zemlje EU, Afrike i u Indiju i Kinu. Rusija je samo u aprilu izvezla oko 11 miliona tona nafte iz luka Crnog i Azovskog mora.

Za samo mesec dana kroz Bosfor i Dardanele prošla su 182 tankera sa ruskom naftom i naftnim derivatima (oko 50 tankera nedeljno). Rusija ima malu tankersku flotu – to su tankeri kapaciteta od četiri do sedam hiljada tona nafte.

Najveći deo transporta obavlja tankerska flota Grčke koja je jedna os najvećih na svetu. Grci će se snažno odupreti naftnom embargu na rusku naftu jer će morati da zatvore desetine tankera, otpuste ljude, a neće dobiti nikakav prihod. Ovde je potrebno ili nadoknaditi gubitke Grčke, ili naći drugu upotrebu za tankere koji prevoze rusku naftu. U suprotnom, biće ozbiljnih problema u grčkoj ekonomiji.

Ne izvozi se samo ruska, već i kazahstanska nafta. Dakle, pri uvođenju sankcija nastaje problem: kako znati gde je čija nafta? Postavlja se pitanje: kakvu politiku graditi u odnosu na Kazahstan? S jedne strane, vlasti Kazahstana nisu zvanično podržale agresiju Rusije na Ukrajinu. S druge strane, kazahstanskii naftovod –

Kaspijski cevovodni konzorcijum – prolazi kroz teritoriju Ruske Federacije, 1.100 km od 1.511 km naftovoda. NJega kontroliše ruski Transnjeft koji je pod sankcijama, ali koji ima 24 odsto udela u kazahstanskom konzorcijumu, dobija dividende, a Rusija prihoduje i carine od izvoza ove nafte.

Ukrajinska situacija nije nimalo sjajna kad je reč o korišćenju morskih luka. Zauzimanje ukrajinskih luka i izlazak na more je strateški cilj Rusije. U velikoj meri može se reći da je cilj odsecanja Ukrajine od mora postignut. Dve luke su zarobljene u Azovskom moru, treća luka – u Hersonu. Rad luke Nikolajev je blokiran, a sve luke u Odeskoj oblasti miruju.

Tako su u Ukrajini ostale samo rečne luke na Dunavu – Reni i Izmail. Rusija je ponudila mogućnost da luke učini dostupnim i za ukrajinske potrebe, ali ukoliko se ukinu sankcije.

Rumunija je već počela da isporučuje ukrajinsko žito, Bugarska je spremna da izvozi ukrajinsko žito, ali je problem što najbliža železnička ruta do ovih zemalja ide preko mosta preko Dnjestarskog ušća, koji Rusija gađa projektilima. Postoji još jedan obilazni put – severno od Dnjestarskog ušća, koji prolazi kroz teritoriju Moldavije kod Pridnjestrovlja.

Ukrajinsko žito je, između ostalog, kupovala i Organizacija UN za hranu i poljoprivredu, koja je žito distribuirala siromašnim zemljama. Rusija je, kao i Ukrajina, na istoj stepenici na rang listi najvećih izvoznika žitarica. Za Rusiju je korisno da se ukrajinski izvoz žitarica zaustavi, jer će to neminovno dovesti do povećanja cena žitarica na svetskim tržištima, a Rusija, kao jedan od najvećih izvoznika žitarica, na tome će zarađivati. Druga opcija je da zaustavi izvoz žitarica i dovede pojedine delove sveta na ivicu gladi.

Što se Rusije tiče, njeni stručnjaci polaze od toga da je usvajanje šestog paketa sankcija gotova stvar i da sledi njihovo dalje pooštravanje. Povratak na stanje pre početka „specijalne vojne operacije“ moguć je samo u slučaju smirivanja geopolitičke situacije. Proces ukidanja sankcija može da se suoči s nizom birokratskih barijera i političkih stavova različitih država, pa se njihovo ukidanje meri godinama, ako ne i decenijama.