Prema nedavno objavljenim zvaničnim podacima bruto domaći proizvod (BDP) zabeležio je pad u četvrtom kvartalu prošle godine za 1,2 odsto. To je najveća stagnacija posle one s kraja 1974. od 1,6 odsto, što je bila posledica naftne krize. Tako ova 2009. počinje pod hipotekom pada i straha od recesije, iako je na godišnjem nivou u 2008. BDP zabeležio neznatan porast od 0,7 odsto.
Do objavljivanja ovih rezultata Kristin Lagard, ministarka ekonomije, davala je izjave pune optimizma. Ipak, zbog surove realnosti zvaničnih podataka izmenila je stav, tako da je izjavila da će „u najboljem slučaju“ bruto domaći proizvod u 2009. biti za jedan odsto manji nego u 2008, mada je donedavno tvrdila da će on u ovoj godini zabeležiti rast u rasponu od 0,2 do 0,5 odsto. I Banka Francuske najavljuje da će bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u prvom kvartalu ove godine biti u padu od 0,9 odsto. Sve ukazuju na lošu godinu: proizvodnja se smanjuje, potrošnja stagnira uprkos kupovinama krajem godine, izvoz beleži loše rezultate, deficit zemlje raste.
Lagardova sada smatra da se Francuska 2008, „poput evropskih komšija, našla na udaru svetske krize koja je nastala u septembru“. Nasuprot tome, Mond komentariše da je kriza dar sa neba za vladu i šefa države:„Kriza stavlja u drugi plan neostvarena predizborna obećanja o porastu kupovne moći, punoj zaposlenosti, smanjenju poreskih obaveza“.
Znaci krize i nezadovoljstva vidljivi su svuda. Er Frans beleži najveći pad od 1974. Opada broj putnika i prevezenog tereta. U 2008. je otpušteno 2.000 zaposlenih, dok će se u ovoj godini broj zaposlenih smanjiti za još 1.200 osoba koje odlaze u penziju, a na njihova mesta neće biti zaposleni novi radnici. Prekomorski departman Gvadelupa je većčetiri nedelje u generalnom štrajku, a protesti su se proširili i na ostale prekomorske teritorije: Martinik, Renuione i Novu Kaledoniju. Posle demonstracija i štrajka organizovanih 29. januara u evropskoj Francuskoj zakazani su razgovori šefa države Nikole Sarkozija sa sindikatima za 18. februar. Ukoliko ne ostvare zahteve, sindikati najavljuju nastavak protesta, iako neko stalno štrajkuje. Od 5. februara deo profesora univerziteta štrajkuje zbog nezadovoljstva raspodelom rada u nastavi i naučnim radovima. Većdva meseca prepolovljen je železnički saobraćaj na jugu, između Marselja i italijanske granice. Nema dana da neka privatna kompanija, pre svih automobilsko preduzeće, ne štrajkuje zbog otpuštanja ili zatvaranja pojedinih pogona. Svetski poznate čarape „DIM“ ne proizvode se više u Francuskoj, budući da je celokupna proizvodnja izmeštena u Rumuniju. Stiče se utisak da uspesi predsednika Sarkozija na međunarodnom polju ne mogu da nadoknade loše rezultate u zemlji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
