Foto: Fondacija "Prof. dr Marko V. Jarić"Fondacija „Prof. dr Marko V. Jarić“, istoimenu nagradu koja se u domaćim medijima naziva i „srpski Nobel za fiziku“ dodelila je dr Đorđu Miniću, profesoru Univerziteta Virdžinija Tek, za izuzetna naučna dostignuća u fizici za 2020. godinu, saopšteno je iz Fondacije.
Dobitnik je proglašen na on-line događaju održanom 17. marta godine na rođendan Marka Jarića.
Žiri u sastavu prof. dr Voja Radovanović, redovni profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Branislav Cvetković, naučni savetnik Instituta za fiziku u Beogradu i dr Branislav Sazdović, naučni savetnik Instituta za fiziku u Beogradu u penziji predložio je za nagradu dr Minića, imajući u vidu da se radi o jednom od vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti teorije struna i kvantne gravitacije, sa naglaskom na probleme u prostorima sa pozitivnom vrednošću kosmološke konstante.
Tokom dodele nagrade, u ime Fondacije „Prof. dr Marko V. Jarić“ učesnike je pozdravio prof. dr Petar Adžić.
On je naveo da je Fondacija nastala pre 23 godine kako bi se očuvala uspomena na „briljantan rad i ličnost fizičara čiji je rad nažalost i danas poznatiji u inostranstvu nego u Srbiji“.
Podsetio da je Marko Jarić najveći doprinos dao teoriji fizike kondenzovanog stanja, da je imao redak talenat i veliko matematičko znanje i kratku ali briljantnu naučnu karijeru.
„Danas proglašavamo dvadesetog po redu dobitnika, a uslov je da su rezultati dobitnika ostavili trag u svetskoj fizici“.
Pozdavljajući učesnike u ime Upravnog odbora Fondacije, dr Aleksandar Belić je podsetio da je upravni odbor prihvatio predlog stručnog žirija u kom su ove godine bili prof. dr Voja Radovanovič, redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, dr Branislav Cvetković, naučni savetnik Instituta za fiziku u Beogradu i dr Branislav Sazdović, naučni savetnik Instituta za fiziku u Beogradu u penziji da se nagrada dodeli profesoru Miniću.
Dr Branislav Sazdović pročitao je obrazloženje žirija navodeći da je nagrada Đorđu Miniću dodeljena za „izuzetan doprinos teoriji struna i kvantnoj teoriji gravitacije“.
U obrazloženju se navodi da je dr Minić jedan od vodećih stručnjaka u ovim oblastima i da poslednjih 25 godina radi na svim glavnim pravcima razvoja teorije struna, kao i da je jedan od utemeljivača nove teorije struna (teorije metastruna).
„Dr Minić ima uspešnu saradnju sa više od 80 naučnika iz oblasti teorijske fizike, a aktivno sarađuje i sa eksperimentalnim fizičarima“, naveo je dr Sazdović, dodajući da je dr Minić objavio 109 radova u međunarodnim časopisima i da održava redovne kontakte sa istraživačima iz Srbije.
Dr Aleksandar Bogojević je čestitao u ime Instituta za fiziku u Beogradu koji, kao pokrovitelj nagrade, u dodeli učestvuje logistički i finansijski.
„Čestitam vam na nagradi koja je najprestižnija u nauci kod nas, ne samo u fizici. Ideja očuvanja uspomene na dr Jarića je lepa, ali ova nagrada to čak i nadilazi svojim značajem“, rekao je dr Bogojević. „Insitut za fiziku je prvi nacionalni instutut u Srbiji, pa je kao takav prihvatio uloge vezane za socijalnu relevantnost naše nauke“, naveo je dr Bogojević.
Tokom dodele nagrade, učesnicima se obratio i državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dr Ivica Radović, koji je dr Miniću čestitao u ime Ministarstva.
„Moje zadovoljstvo je da sam danas sa fizičarima. Kao nekadašnjem studentu Prirodno-matematičkog fakulteta to mi budi uspomene“, naveo je dr Radović, dodajući: „Živeo dobitnik, živela nagrada i sećanje na dr Marka Jarića!“
Na kraju se učesnicima obratio profesor Đorđe Minić koji se zahvalio Fondaciji i članovima žirija na izuzetnom priznanju dodajući da je „ova nagrada velika čast“.
Profesor Minić je zatim održao kratku prezentaciju o svom radu, navodeći da je kvantna gravitacija, kao jedna od ključnih oblasti istraživanja moderne nauke, zapravo „gravitizovana kvantna fizika“ i da nas zahvaljujući novim uvidima koje ona pruža u razumevanju Univerzuma, čeka uzbudljiva decenija u fizici.
Iz biografije laureta
Đorđe Minić je rođen 1964. godine u Smederevskoj Palanci.
Studirao je na odseku za Tehničku fiziku na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorske studije upisao je 1988. godine na Univerzitetu Teksas u Ostinu, u grupi Nobelovca Stivena Vajnberga.
Doktorirao je 1993. godine pod mentorstvom profesora Jozefa Polčinskog, jednog od vodećih naučnika u oblasti teorije struna i kvantne teorije polja u poslednjih tridesetak godina.
Dr Minić je poslednje dve decenije angažovan na Univerzitetu Virdžinija Tek
gde je redovni profesor od 2014. godine.
Zajedno sa Lorenom Fridelom (Perimeter) i Robom Leihom (Urbana)
prof. Minić je predložio novu formulaciju kvantne gravitacije – teoriju metastruna.
Ova teorija je duboko povezana sa osnovama kvantne teorije polja.
Prof. Minić bavio se i zasnivanjem kvante fizike, analitičkom kvantnom
hromodinamikom, fizikom neutrina, crnim rupama i crvotočinama. Značajan doprinos ostvario je u oblasti kosmologije formulisanjem teorija modifikovane tamne materije i nove fundamentalne teorije tamne energije.
Istraživanje prof. Minića obuhvata i primene formalizma razvijenog u oblasti teorije struna i kvantne teorije polja na različite sisteme u oblasti fizike kondenzovanog stanja materije, statističke fizike i teorije fluida.
Tokom karijere ostvario je saradnju sa više od osamdeset naučnika iz različitih oblasti teorijske fizike. Takođe, aktivno sarađuje i sa eksperimentalnim fizičarima. Đorđe Minić publikuje u vodećim međunarodnim časopisima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
