Najava još jedne propasti sveta

Tako je jedan beogradski dnevni list protumačio „frapantnu“ sličnost koju je berzanski analitičar Tom Ficpatrik navodno pronašao između dva grafikona – indeksa „S&P 500“ od 11. oktobra 2016. godine i indeksa „Dau DŽons“ iz 19. oktobra 1987. godine kad je zabeležen istorijski pad i označen početak ekonomske krize.

Prošlo je od tada više od dve godine. Ekonomski slom nije se dogodio.

Zašto? Zbog neznanja, slučajne greške ili principa „dobra je svaka vest koja prodaje novine“?

Zlokobno preteće je zvučalo to poređenje, ali u njemu nešto nije štimalo. Ne zna se ko je – analitičar ili novinari – pomešao „babe i žabe“. Iako su oba indeksa s NJujorške berze, ipak „S&P 500“ i „Dau DŽons“ nisu isto. „Dau DŽons“ se sastoji od deonica najvećih 30 kompanija u SAD kojima se trguje na Berzi. Indeks nije prost prosek cena deonica tih kompanija nego je ponderisan cenama deonica, tako da kompanije čije pojedinačne deonice imaju višu cenu više utiču na njega. Drugi indeks – „S&P 500“ – objedinjava 500 tržišno najvrednijih deoničarskih društava čijim se deonicama aktivno trguje u SAD. Inače, taj indeks kreira američka kompanija za finansijske usluge i izveštavanje „Standard i purs“.

Ponekim novinarima, profesorima, ekonomistima, brokerima i analitičarima i dalje ne smetaju takve „sitnice“, pa malo-malo objave početak novog ekonomskog sloma, nove ekonomske krize neslućenih razmera, novog istorijskog pada berze, novog sloma kapitalizma, novog… Svi oni pomalo liče na nekadašnjeg vođu SSSR-a Nikitu Hruščova koji je, u najboljoj lenjinističkoj tradiciji, voleo da prognozira kako će komunizam sahraniti kapitalizam. Ekonomski slom, kriza, propast, kolaps… dobio je globalni status naše lokalne Đekne – sigurno dolazi, samo se ne zna ka’ će.

S novom godinom počeo je novi krug licitiranja novom ekonomskom propašću sveta. Već drugog dana Božića beogradski portal sklon čestim, i uglavnom ničim izazvanim, izlivima panike (pojačanom promenom vlasnika) počastio je čitaoce najavom da „početak 2019. obeležavaju govorkanja o novom finansijskom lomu“. Tako su se „govorkanja“ preselila iz petparačkih rubrika i odomaćila u ozbiljnim temama.

Pre neki dan finansijski analitičar DŽejms Stak predvideo je da bi pred tržištem nekretnina mogla biti najgora godina od poslednjeg kolapsa 2008. Stak prognozira da postoji i značajan rizik za cene nekretnina „ako“ dođe do recesije. On smatra da su „sve značajniji znaci“ da stižu nove nevolje na tržištu nekretnina, ali i uopšte na privrednom planu. Međutim, posle ovako bombastičnih predviđanja Stak je „spustio loptu“ tvrdeći da je još prerano govoriti o novom nekretninskom balonu i da će to zavisiti od stanja ekonomije. A onda sledi spektakularan „salto mortale“ – Stark kaže da trenutna stabilnost ekonomije ohrabruje. Hajde da protumačimo ovo predviđanje: dakle, moguće je da pukne balon ako dođe do recesije, ali ekonomija je za sada stabilna pa nema šta da pukne.

Crna predviđanja o ekonomskoj propasti Sveta, Amerike, Evrope, berzi i kapitalizma bila su medijski hit i na ispraćaju 2018. godine. Karakterističan naslov (22. decembar) glasi „Svi znaci su tu: Stiže nova ekonomska kriza“ a u tekstu piše da „Posle gotovo cele decenije ekonomskog rasta, sve više je znakova da bi u SAD uskoro moglo doći do nove recesije, a kad Amerika kine, prehladi se ceo svet“. Crne slutnje i mračna budućnost zasnivaju se (u konkretnom slučaju) na analizi DŽona Hasmana, investitora i bivšeg profesora ekonomije. Hasman je napravio eksperiment i u svoju retortu umešao 60 odsto investicija u kompanije iz indeksa „S&P 500“, 30 odsto investicija u državne obveznice i 10 odsto ulaganja u blagajničke zapise. I iz toga izvukao zaključak da će ovakva kombinacija investicija za 12 godina proizvesti ukupnu dobit od svega 0,48 odsto, što je najniža ostvarena dobit posle Velike depresije iz 1929. godine, što ne sluti na dobro. Dakle, mož’ da bidne, al’ ne mora da znači. Inače, ovaj bivši profesor ekonomije i berzanski špekulant (Hussman Investment Trust) zabavljao je sredinom prošle godine stručnu javnost čarobiranjem kako će pad indeksa S&P 500 biti 64 odsto, da će indeks Nasdaq imati pad od 57 odsto a indeks Dau DŽons strmoglavi pad od 69 odsto i prognozom gubitaka na Berzi u narednih deset godina. Hamsan je i godinu dana ranije tvrdio da će indeks S&P 500 pasti za 40 odsto, ali se to nije dogodilo.

A šta se stvarno dogodilo?

Indeks S&P 500 skočio je 9. januara 2019. godine skoro 10 odsto u odnosu na 24. decembar 2018.

Lanjsku desetogodišnjicu ekonomske krize iz 2008. iskoristili su i poneki ekonomisti, kao čuveni Nurijel Rubini, da zakukaju nad novom mračnom budućnošću svetske ekonomije. „Dr propast“ je sredinom septembra prošle godine prognozirao da će nova ekonomska kriza početi najkasnije 2020. godine a među najvažnije uzroke nove recesije naveo je trgovinski rat SAD s Kinom, Meksikom, Kanadom i EU. Međutim, vrlo brzo otpao je jedan Rubinijev argument jer su krajem novembra SAD, Meksiko i Kanada potpisali novi trgovinski sporazum u kome je sačuvana suština pređašnjeg dogovora poznatog pod skraćenicom NAFTA. Na putu je da bude demantovan i drugi Rubinijev argument – pre neki dan saopšteno je da su trodnevni pregovori SAD i Kine u cilju okončanja trgovinskog rata dve zemlje završeni u optimističnoj atmosferi, što je odmah vratilo osmeh na lica njujorške i azijskih berzi. „Produženje trgovinskih pregovora SAD-Kina na treći dan tržišta tumače kao znak napretka“, kaže DŽasper Lavler, šef istraživanja u London Capital Group.

Je li Rubini u svojim prognozama prevideo neke činjenice? Sigurno da jeste, jer je stvarnost brzo demantovala neke njegove argumente (ratove).

Ali Rubinijev virus propasti postao je zarazan pa mu se u promociji katastrofičnih scenarija pridružio još jedan zanimljiv lik, kolega Piter Šif. Sledeća kriza će, tvrdi Šif, biti veća i mnogo gora, velike banke su pred većim rizikom nego ikada ranije a sistemski rizici po ekonomiju uopšteno su veći nego 2008. godine. „Dolar će se survati, cene zlata porasti, potrošačke cene će rasti…“, prenosi beogradska Politika upozorenje „cenjenog ekonomiste“ Pitera Šifa.

Međutim, Čarls Peralo, njujorški preduzetnik i suosnivač novinske kuće „Bit libertarijanca“, smatra Šifa uličnom „baba Vangom“ s Menhetna. Peralo citira izjave Šifa u jednom TV intervju koje govore više od bilo koje analize stručnosti ovog „cenjenog ekonomiste“. Šif kaže: „Mi smo apsolutno osuđeni na propast“. Na pitanje voditelja „Kada će se to desiti?“, Šif odgovora: „Teško je reći. Ali što duže traje, to će biti gore“. U tekstu „Zašto Piter Šif nije ozbiljan ekonomista“ Peralo konstatuje: „Od Šifa nikada nismo čuli ništa osim teorije zavere kao što je ideja da će se ekonomija raspasti. Šif je rekao da će studentski krediti podstaći ekonomiju, rekao je da ćemo imati ekonomski kolaps pre izbora 2016. godine, kaže da će balon na tržištu nekretnina pući, rekao je da će kreditne kartice ove godine srušiti ekonomiju. Ali, za sada, sve što je rekao… ništa. I tako sedam godina nije bilo nikakvih kolapsa“. Peralo je pokazao da se u slučaju „cenjenog ekonomiste“ radi o klasičnom berzanskom šibicaru koji spinuje zarad ličnog interesa – Šif stalno priča o slomu dolara, a istovremeno uspešno trguje zlatom, tvrdeći kako će zlato biti sve skuplje.

Prognoze se, na sreću, ne ostvaruju iako su pojedini katastrofičari na pogrešnim prognozama napravili karijere.

Zašto?

Pa uglavnom zato što ulične „baba Vange“ najčešće zanemaruju ključne činjenice. Pre svega, mnogima od njih nije poznato kako će na stresne situacije reagovati obični ljudi ali i donosioci odluka, odnosno političari. Recimo, uprkos Rubinijevim predviđanjima kineski i američki zvaničnici poslali su signal da ozbiljno pregovaraju i da naporno rade na obustavljanju mogućeg trgovinskog rata dve zemlje. Taj signal odmah je i „materijalizovan“ – iz Kancelarije američkog trgovinskog predstavnika saopšteno je po završetku pregovora da se Kina obavezala da će kupiti „značajnu količinu“ poljoprivrednih, energetskih i industrijskih proizvoda i usluga iz SAD.

Šta je bliže istini? Aktuelno zakopavanje ratnih sekira Vašingtona i Pekinga ili Rubinijev ratni scenario koji će urušiti svetsku ekonomiju?

Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi kako nema signala za zabrinutost. Često se pogrešno veruje da će rast ekonomije neke države ili sveta trajati večno. Zato Rej Dalio, osnivač najvećeg svetskog hedž fonda Bridgewater Associates (imovina oko 160 milijardi dolara), savetuje igrače na Berzi: „Ekonomija ulazi u depresiju. Morate se pripremiti za manje očekivane prinose u budućnosti“.

I oni se tako ponašaju.

Kompanije smanjuju prognoze profita i umanjuju očekivanja rasta prihoda u 2019. godini. Tako je, na primer, projekcija rasta prihoda u prvom kvartalu spuštena na 2,9 odsto, u drugom – 3,7 odsto i u trećem – 4,3 odsto. Tek se za četvrti kvartal očekuje značajniji rast (11,4 odsto). „To je dobra vest s obzirom da su tržišta procenjivala negativne stope rasta u 2019. godini“, smatra Nik Rajš iz kompanije Earnings Scout.

Kapitalizam se pokazao kao sistem cikličnih padova (koji izgledaju kao kataklizma) i spektakularnih uspona. Trenutno su aktuelni nagoveštaji na koje treba obratiti pažnju i hladnokrvno ih analizirati ali bez petparačkih podgrevanja teze „nema nam spasa“ i prognoza o „kraju istorije“. Još manje se treba oslanjati na „govorkanja“, jer ekonomija ipak nije spavaća soba Kim Kardašijan.