Najava popune specijalnih jedinica – partijska vojska ili marketing?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić opet je uradio nešto neuobičajeno za demokratski poredak, a već ustaljeno za njegov način vladanja.

Prvo je najavio da će broj pripadnika specijalnih jedinica sa 1.600 podići na 5.000 sa osnovnom platom višom od 200.000, a sa dežurstvima i do 320.000 dinara. U demokratskim državama uobičajeno je da o vrsti jedinica i potrebnom naoružanju odlučuju nadležni u vojsci kojima je to posao i koji su se za to školovali.

Od te prvobitne izjave Vučić je slao malo drugačije poruke, da će se ta specijalna jedinica navodno formirati u tri faze. Poslednji put sa Sajma naoružanja u Abu Dabiju Vučić, a ko bi drugi, poručio je da će se u specijalne jedinice ubrajati i pripadnici rodova koji se nigde u svetu ne vode kao specijalne jedinice, što vojni poznavaoci navode kao još jedan apsurd u celoj postavci u vezi sa specijalcima.

Za sada više stvari ukazuje na medijski igrokaz uobičajen za ovu vlast nego na mnogo zloslutnije legalizovanje partijske vojske, što nikako nije isključeno.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da nema dokaza da je postojala smišljena potreba i procena za formiranjem specijalne jedinice već da je moguće u pitanju medijska farsa, i dodaje: „Samo je saopšteno da je vrhovni komandant doneo odluku.“

Advokat Božo Prelević, nekadašnji koministar unutrašnjih poslova, navodi takođe da je očito da najava formiranja specijalne jedinice nije bila promišljena strategijska odluka i obrazlaže zašto misli da je u pitanju medijska manipulacija.

„Kako se ovde cela politika odvija u medijima, pretpostavljam i da je ovo bilo nešto što je trebalo da medijski preokupira javnost. Opasnije po građane bi bilo da predsednik bira sebi pretorijansku gardu i da će regrutovati u specijalne jedinice možda i huligane koji su ga već obezbeđivali i na inauguraciji, a kojima se danas sudi pred Specijalnim sudom. Mislim da on neće uopšte formirati nikakvu novu specijalnu jedinicu, već da će ona ostati samo propagandni trik kao jedna u nizu stvari koje je Vučić medijski najavljivao“, kaže Prelević.

Programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović smatra da „SNS ima već iskustva sa upotrebom svog članstva i simpatizera za izvođenje specijalnih zadataka nekonvencionalnim metodama i sredstvima u cilju jačanja vlasti, a ova poslednja Vučićeva odluka predstavlja legalizaciju ove prakse“.

Radić napominje da bi medijska farsa bila najbezazlenija, ali i navodi: „Ako postoji želja da se to pretvori u stvarnost, stvaranje takve jedinice bi značilo privatizovanu partijsku vojsku. Jedna od važnih stvari za prijem u specijalne jedinice je bezbednosna provera. Kako je sada, svakom može da se uskrati bezbednosno odobrenje ako nije član SNS-a, jer je u Srbiji sve tajna i ništa ne mora da se obrazloži. U vojsci je već stvoren strah od bezbednjaka kod ljudi koji nisu pristalice vladajuće partije. To je opasna igra. Mi imamo iskustvo iz vremena Slobodana Miloševića sa JSO. Takve partijske jedinice, kao što smo videli, mogu lako da skliznu u kriminal i samovolju.“

Advokat Prelević kaže: „Sve i da Vučić zaista želi pretorijansku gardu, ukoliko se plaši za razvoj događaja posle potpisa u Briselu, to ne znači da konkurs za pretorijance ne bi bio istovremeno konkurs za ’sina Bruta’.“ Zatim dodaje: „Brzina razvoja događaja oko Kosova ne ostavlja vremenskog prostora da formira jedinicu koju bi koristio za odvraćanje građana, koji ne prihvataju francusko-nemački plan, od protesta. Ako je to motiv, onda ozbiljno kasni s tim. Ukoliko je to cilj, to bi značilo da onaj koji je organizovao proteste protiv izručenja Karadžića i Mladića, kao i protiv Parade ponosa, sada organizuje jedinicu za odvraćanje desničara koji bi protestovali zbog predaje Kosova.“

Prelević napominje i da je „Vučić monopolista medija i majstor hipnoze za siromašne i neobrazovane i zato je sve ovo sa specijalcima i tenkistima i silnim platama u stvari skretanje pažnje od budućeg sporazuma u Briselu.“ Petrović takođe smatra da je izvesno da bi u slučaju formiranja takve jedinice budući specijalci prošli „partijski filter“.

On u tom slučaju navodi dva scenarija.

„Ionako je odavno novac glavna ideologija i pogonsko gorivo vladajućeg SNS-a. Prvi scenario je da Vojska Srbije ima na papiru 5.000 specijalaca dok bi u stvarnosti bio primljen znatno manji broj. Formacijski broj bi omogućio dobru zaradu prilikom njihovog opremanja, a kod glasača vladajuće partije ne bi bio narušen imidž svemoćnih specijalaca tokom vojnih vežbi. Drugi, da vojska dosegne do 5.000 specijalaca u zadatom roku, ali u postupku koji bi u realnosti ličio manje-više na regrutaciju vojnika za odsluženje vojnog roka, naravno uz proveru partijske podobnosti“, kaže Petrović .

Predstavnici vlasti do sada nisu obrazlagali zašto bi toliko popunjavali specijalne jedinice. Nema objašnjenja ni šta bi bila njihova uloga i odakle sredstva za njih, koja inače Vojsci Srbije nedostaju sa profesionalcima u svim segmentima.

Ceo tekst pročitajte u novom izdanju nedeljnika NIN.