Primopredajom projekta za izgradnju novog objekta Uprave za vanredne situacije i Vatrogasnog doma u Kragujevcu, gradonačelnik Nikola Dašić i v.d. pomoćnika ministra unutrašnjih poslova – načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić, ozvaničili su danas početak realizacije tog projekta.
Grad Kragujevac obezbedio je parcelu u neposrednoj blizini Šumadija sajama površine 80,33 ari i projektnu dokumentaciju koju je uradilo JP Urbanizam, a resorno Ministarstvo sredstva u iznosu od 280.000.000 dinara. Površina objekta, koji će imati tri etaže, je 2.700 kvadratnih metara.
– U ime Ministarstva unutrašnjih poslova, sa zadovoljstvom vas obaveštavam da ćemo gradnju novog objekta početi već kroz koju nedelju kako bi naši hrabri vatrogasci spasioci dobili adekvatan prostor, izjavio je tim povodom je Luka Čaušić, za koga je ovo još jedan dokaz izuzetne saradnje grada Kragujevca i Sektora za vanredne situacije.
Za njega novi objekat za pripadnike vatrogasno spasilačke brigade i Uprave za vanredne situacije, čija je misija zaštita ljudskih života, životne sredine, materijalnih dobara i kulturno-istorijskog nasleđa je nepohodan, jer samo na taj način možemo da budemo sigurniji u novim izazovima koji nas čekaju.
U skladu sa nalogom ministra Aleksandra Vulina preispitani su svi objekti u kojima su smešteni pripadnici Sektora za vanredne situacije.
– To je za rezultat imalo rekonstrukciju 18 objekata, a ovog meseca otvaramo i tri novoizgrađena, istakao je Luka Čaušić.
– Naša generacija svedok je vremena u kome se u Srbiji mnogo gradi u svim oblastima. S obzirom na to da je Kragujevac deo svega toga, zahvaljujem se Vladi Srbije i predsedniku Republike na još jednom projektu veoma značajnom za naš grad, rekao je gradonačelnik Nikola Dašić.
Kragujevac u svemu prvi, po nalogu kneza Miloša još 1837. godine osnovao je prvu vatrogasnu družinu u Srbiji, podsetio je Dašić.
– S druge strane, naša vatrogasna služba već 88 godina smeštena je u Vatrogasnom domu čije je kapacitete odavno prevazišao grad sa 180.000 stanovnika. Došlo je vreme da vatrogasci spasioci konačno dobiju objekat kakav priliči Kragujevcu kao četvrtom gradu po veličini u Srbiji, koji je ujedno administrativni, industrijski, zdravstveni, obrazovni, kulturni i sportski centar, podsetio je on.
Po njemu zahvaljujući saradnji sa državom obezbedićemo našim službama da budu na usluzi građanima po najvišim svetskim standardima. Zato verujem, istakao je Dašić da će se naći rešenje i za odgovarajući objekat za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova u Kragujevcu u kome bi mogli da objedine sve svoje delove i jedinice.
– Zadovoljstvo je grada Kragujevca da ustupi zemljište i za takav projekat, poručio je Dašić.
Kragujevački vatrogasci već skoro vek u zadužbini Jelene Radojković
Posle knez Miloševih „fajerverkera” i „požarnika” iz četvrte decenije 19. veka Kragujevac je prvo pravo Vatrogasno društvo dobio 1887. godine pod nazivom „Dobrovoljna požarna družina”. Razlog tome bila su tri velika, uzstopna požara 1884., 1885. i 1886. godine u kojima su stradali trgovački delovi grada.
Već 1888. godine izgrađene su šupe i štale za smeštaj konja i neophodne protivpožarne opreme. Međutim smeštaj vatrogasaca trajno je rešen tek 1934. godine kada je dobrotvorka Jelena Radojkić poklonila gradu novo zdanje Vatrogasnog doma, čiji su autori bili slavne arhitekte Mihajlo Radovanović i Đorđe Kovaljevski u samom centru grada.
Zdanje je bilo izuzetno moderno sa osmatračkom kulom, kolskim depoima i garažama, velikom salom na spratu, odajama za smeštaj vatrogasaca i opreme. Ovo zdanje koje je danas pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, ma koliko lepo i deo urbanističke baptine, zaista već decenijama nije više adekvatno za svoju osnovnu namenu u gradu veličine Kragujevca.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.