Narednih dana obilnije padavine: Postoji li opasnost od poplava i koliko smo spremni za takav scenario?

Očekuje se do 150 mililitara kiše po kvadratnom metru, u pojedinim mestima i više, kao i porast vodostaja reka. Da li je Srbija spremna za velike padavine i odbranu od mogućih poplava?

Obrenovac je u maju 2014. „plivao“. Voda na sve strane – uništila je domaćinstva, zemljište, preminula je 51 osoba. Dve godine kasnije, ali i 2019. poplave su zahvatile Novi Pazar, Kraljevo, Arilje, Lučane, Čačak, Ivanjicu – gde je isto napravljena velika šteta. Da li je sigurnost od poplava sada veća?

„Mi živimo danas bezbednije, ali da bismo živeli potpuno bezbedno moramo još mnogo, mnogo da radimo“, navodi direktor JVP Srbija vode Goran Puzović, piše N1.

„Praktično čitava Srbija je još uvek u riziku od pojave bujičnih poplava“, upozorava profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić.

Da rizik od bujičnih poplava postoji, potvrđuju i u preduzeću Srbijavode. Međutim, za N1 kažu i da je u poslednjih osam godina mnogo toga urađeno kako bi mesta širom zemlje bila sigurnija. Među njima su Kraljevo, Lučani, Valjevo, Aleksinac… Uveravaju i da je sve spremno za naredne dane kada se očekuju velike padavine i porast vodostaja reka – poput Ibra, Drine, Lima, Raške.

„Naši ljudi i sektor za Vanredne situacije i sve lokalne samouprave koje se nalaze u dolinama ovih reka su upozorene na potencijalno poplavni talas, od juče su svi naši ljudi na terenu, oprema, tehnika, mehanizacija, preduzimaju se sve operativne mere da ako dođe do poplavnog talasa možemo da reagujemo“, uverava direktor JVP Srbija vode Goran Puzović.

Profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić kaže da država mora sistematski da radi na rešavanju zaštite od poplava i da je reč o problemima koji se gomilaju godinama. Rizični slivovi kod Kolubare, Drine, Južne i Velike Morave – još uvek nisu sređeni i to su, kako objašnjava, samo neke od kritičnih tačaka.

„Ono gde smo zakazali kao društvo, kao sistem, jeste sistemsko i sistematsko pošumljavanje degradiranih površina u brdsko-planinskim slivovima koji nose vrlo visok rizik od generisanja poplava i gde deluju intezivni erozioni procesi. Nažalost, tu poslednjih 15 godina radimo jako malo ili gotovo ništa“, ocenjuje Ristić.

Mesta poput Prijepolja, Brodareva, Zaluga – i dalje su kritčna područja, ali u narednom periodu i njima sledi sanacija, kako bi se stanje poboljšalo, uveravaju nadležni. Kaži i da pored klime koja se svi više menja, situaciju na terenu dodatno komplikuju i druge stvari.

„Poslednjih 40 godina je veliki broj objekata podignut bez dozvole, bez odobrenja u dolinama reka, pa kad vidite i neke objekte i u Novom Pazaru i u Raški, Tutinu, Prijepolju, sve su to negde objekti koji su van plana. E, to je ono što nas čeka i mi moramo i te ljude da štitimo i država nastavlja dalje da radi“, naveo je.

Stručnjaci kažu da, između ostalog, treba da se radi i na pošumljavanju degradiranih površina kojih ima dosta, na sprečavanju seče drveća na kritičnim slivnim područijima i na izgradnji novih objekata – kako bi sitem zaštite od polava bio efikasniji.