Foto: Dušan Pešić / DanasEkipa „Meraklije“ pobedila je u nadmetanju za najukusniji gulaš na Gulašijadi u Vranju, u konkurenciji 25 timova kuvara iz Vranja, Vranjske Banje i Vladičinog Hana. Drugo mesto osvojila je ekipa „Lovorov list“, dok su treću nagradu podelili timovi „Dva drugara Dača“ i „Sedam veličanstvenih“. Titulu najveselijih poneo je tim „Mrge“, a ekipa najoriginalnijeg imena je „Odlični 2“.
Da će konkurencija biti paklena i da će žiri biti na „slatkim ili ljutim mukama“, da odabere najbolje gulaše, bilo je jasno već na početku takmičarskog dana kada su članovi svake ekipe užurbano pripremali „teren“, budući da je svaka imala svoj kutak na prostoru Bazena „Jumko“, gde je održano ovo takmičenje u gurmanluku.
Ispod svakog suncobrana na početku pripreme gulaša, ekipe osmišljavaju strategiju, vrše se bazične pripreme, seče povrće, oblače majice sa oznakama svog „genga“, radi raspoznavanja i izraženog osećaja pripadnosti „svojima“.
Jedna od ekipa imala je pripremljenu kutiju sa raznim travkama i začinima, a najbitnije je, rekoše za Danas, „ono što nađeš u kuhinji: tucana paprika, senf, šećer, biber u zrnu, so i domaći paradajz u flaši“.
Organizatori u nekom momentu priđoše novinarima, očito su bili iznenađeni našim dolaskom.
„Nismo predvideli prisustvo medija i nikakvo slikanje, biće sve to na našim društvenim mrežama i sajtu, možete da preuzmete“, rekoše nam domaćini.
Nailazimo, potom, na gospodina srednjih godina koji, dok je stajao pored kotlića nad čovekom koji je spremao tanka drva da založi vatru, šeretski procedi: „Nisam član žirija, ja samo probam“.
Drvenih gajbica je u izobilju, ne moraju se takmaci brinuti o vatri, mada ima i timova koji će za krčkanje koristiti plin ili furunu – neke su čak specijalno dizajnirane, sa udubljenjem na vrhu, tako da dno šerpe u kojoj se nalazi gulaš upada u peć.
Dok se probijaju kroz dim, jedni komentarišu: „Verovatno nećemo pobediti, ali bitno je da se družimo. Mada, nikad se ne zna“.
„Svi se mi ovde takmičimo, ali zna se ko će da pobedi“, odgovaraju suparnici.
Povrće se posebno priprema, kažu ovi kulinari, pa se posle sjedinjuje sa mesom i uprženim lukom. Već su pripremljene salate: šopska i moravska, papričice u ulju, paradajz sa crnim lukom, ima i pečurki – „podloga“ za pivo i domaću, zavisno od afiniteta, servirana je.
Dok u uglu sedi ekipa koja mezi salate, šaljivdžija za susednim stolom, iz suparničkog tabora, dobacuje:
„Ostavi prostor za gulaš, ili se plašiš da neće biti dobar pa nećeš da ostaneš gladan“.
I momci iz benda su tu, raspevavaju se, a stižu i ambulantna kola, za slučaj da gurmanima pozli „od eksplozije ukusa“.
Potencijalan problem je napunjen bazen koji je u blizini, pa je poželjno da oni koji popiju ostanu na bezbednoj distanci, iako ima i lekara i policije.
Jedna ekipa se, primetno je, osamila, i samo se ona nalazi na povećem rastojanju od svih ostalih kuvara, blizu muzičara.
„Ne, ne takmičimo se. Ako se budemo nadmetali, bićemo prvi. Mi smo iz restorana na bazenu, spremamo gulaš za širu masu. Tamo, na drugoj strani, je takmičarski deo, iza ograde“, objasni svoju ulogu ovaj dvojac.
„Glavni sastojak gulaša je samo dobra volja, samo to. Svi su majstori, niko se nije slučajno našao ovde, bitne su nijanse. Kažu da je juneće meso najbolje, mada sam ja pravio i od svinjskog, preukusno je. Tu je i ljuta paprika, da bude pikantno“, odaju nam takmičari deo svog recepta.
Drugi, pak, smatraju da dobrog gulaša nema bez povrća.
„Bez povrća nikako! A mora da bude i malo ljut, pikantan, čisto zbog ukusa, da može svako da ga jede. Najbolje je da ima što više mešanog mesa – svinjskog, junećeg… Mada, svako pravi na svoj način. Vatra je krenula, možda se ne vidi jer je plin u pitanju. Treba da se krčka tri do tri i po sata. Na kraju se dodaje malo nekog začina, ali to je već tajna koju ne smemo da otkrivamo“, ističu kuvari.
Svi odreda potvrđuju da su kolege za susednim stolovima „odlični, iskusni majstori svog posla“.
„Koristićemo slaninu i juneće meso. A ne bi bilo fer da vam kažemo tajni sastojak. Bez dobre volje ništa ne možete uraditi, to mogu da kažem“, takmičari, očekivano, ne otkrivaju sve karte.
„Ne mogu da se ubeđujem čiji je gulaš najbolji, idem da popijem još jednu rakiju. Ja kad ga spremim, taj je najbolji“, pucaju pojedini od samopouzdanja.
Dođe i vreme da članovi ekipa, jedan po jedan predstavnik svake, nose činije sa gulašima žiriju „na noge“.
Tročlana komisija – koju čine Dušan Aritonović, Slobodan Mitrović i Vasa Mišić – na mukama je, treba probati 25 gulaša i odabrati čulima najprijemčivije.
Procedura je sledeća: svaki član proba iz ćase, malko porazmisli o kvalitetima pojedenog, pa upiše ocene u tabelu.
Posle svakog kusanja trojica sudija zalogaje zalivaju vodom, da neutrališu ukus i ublaže eventualnu mučninu.
Primetna je napetost u vazduhu, takmičari u redu, jedan iza drugog, donose žiriju delikatese na probu: neki grizu nokte, drugi zamišljeno gledaju u jednu tačku, a treći, relaksirani, očekuju završnu reč.
„Nismo očekivali pobedu. Gulaš smo pripremali kao i obično, za nas, za naše društvo, meraklijski, što se kaže“, rekoše „Meraklije“ posle trijumfa.
A da nije bilo jednostavno komisiji da donese odluku, potvrđuju i reči Vase Mišića, jednog od trojice članova.
„Mnogo teško je bilo odabrati, 25 gulaša… Vodili smo se idejom da je trebalo da bude isključivo juneće meso. Nijanse su odličile pobednika“, zaključuje Mišić.
Slavlje se, nakon oficijelnog dela proglašenja pobednika, nastavilo uz trubače.
„Da se ja pitam, gulaš bi bio ljut, baš ovako ga pravimo“
„U gulaš ide bunarska voda, goveđe meso ili divljač, nikako svinjsko. Od buta, ne od plećke ili mekog mesa koje se raspada. Koliko staviš mesa, toliko ide i crnog luka. Bitno je da crni luk bude pogačast, ne onaj okrugli, iz prodavnice, koji ima mnogo vode. Ubaciš paradajz, papriku i to ti je. Slede onda čari probavanja, pa po ukusu meriš sastojke koje si stavio. Pre gulaša najbolje klizi domaća šljiva, a posle vino, po ukusu, neko voli belo, neko crno. Da se ja pitam, gulaš bi bio ljut, međutim, žene i deca slabije jedu ljutu hranu, pa smo samo malo paprike dodali, da bude pikantno, ništa preterano. Na početku se brže krčka, da se uprži, kasnije treba da se krčka što duže i sporije, onda je gulaš bolji. Komadi mesa treba da budu celi, ne da se raspadnu. Na ovoj Gulašijadi ima više grupa, svako ga različito pravi, svi imaju svoje cake“, odgonetnuo je tajnu za Danas jedan od učesnika.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
