Najbolja je riba iz meseca koji ima „r“

Kući, u Sombor, mora doći za Božić, Uskrs, krsnu slavu i na „Somborski kotlić“! Danilka je redovan učesnik ove manifestacije, već 13 godina, a jednom je osvojila drugo mesto u takmičenju za „Zlatni kotlić“. Ove godine njena majka Đurđina Repić (90) dobila je nagradu kao najstariji učesnik „Kotlića“, a za takmičenje se već priprema i unuka Tamara.

Kuvanje ribe na centralnom gradskom trgu u Somboru počelo je pre 13. godina, kao glavna manifestacija „Somborskog leta“. Na centralnom gradskom trgu u subotu je bilo najmasovnije dosad – postavljeno je 317 stolova sa osam do deset sedišta. U takmičenju je učestvovalo 55 ekipa, a prve tri nagrade osvojili su takmičari iz Bačkog Monoštora – Marin Kovač, Stevan Santo i Stevica Periškić.

Jelisaveta Kranjc (72) kaže da je kuvanje u kotliću svojevstan ritual, i na trgu i, češće, ispod orasa u kućnom dvorištu. Kad je ona domaćica nikom ne dozvoljava da kuva u kotliću, a preporučuje po jednu rakijicu i vince.

– Kad se nešto voli, onda nije ni skupo. Ne obnavljam garderobu, ne menjam nameštaj, pa za ribu i Somborski kotlić mora da bude para. Riblji paprikaš, zdravu hranu, spremam jednom nedeljno – ističe Jelisaveta.

Slobodan Rakić je mesar, ali voli ribu.

– Ovde dolazim od 1998. godine, kada sam osvojio „Zlatni kotlić“. Za dobar paprikaš potreban je dobar izbor ribe, dobra paprika i dobra volja. U mom kotliću, uz pet kilograma šarana, koliko je dobio svaki takmičar, još je pet kilograma štuke, linjaka, terpana – ističe Rakić.

Ivan Kovač Kice poznat je, ne samo u Somboru, po spravljanju ribljeg paprikaša, osvojio je i niz međunarodnih priznanja .

– Volim dunavskog šarana, u kombinaciji sa štukom, somom. Dakle, kilogram ribe, litra vode, jedna do jedne i po kašike slatke aleve paprike, jedna glavica crnog luka, deci paradajza. Kad provri, kad padne pena, paprikaš treba još 30 do 35 minuta intenzivno da vri. So po želji – objašnjava svoj način pripreme ribljeg paprikaša Ivan Kovač.

Na stolu žirija našlo se 55 porcija paprikaša. Borisav Andrić, poznati somborski ugostitelj i predsednik žirija, rekao nam je da se ocenjuje boja, ukus, izgled, odnosno skuvanost ribe i opšti utisak. Andrić nam još reče da je kvalitet ribe u letnjim mesecima nešto slabiji, tj. da je bolji u mesecima koji sadrže slovo „r“.

Kiša je koja je počela po podne bila je najobilnija u vreme kada su paprikaši bili spremni za serviranje. Večera je protekla pod kišobranima, tendama, suncobranima, u kabanicama. Oblaci i kiša zatamnili su nebo iznad Sombora, a duše su razgaljivali Zvonko Bogdan i nekoliko somborskih bendova.

Stići Mađare

Organizatori „Somborskog kotlića“ već nekoliko godina se suočavaju sa interesovanjem koje premašuje mogućnosti trga. Prve godine paprikaš je kuvan u oko stotinu kotlića, a sada je taj broj dostigao 317. Sva mesta su prodana za samo nekoliko dana, još prošlog petka, što znači da bi bilo bar 700 kotlića, da je bilo mesta. Somborci bi želeli da se približe brojci od 2.000 kotlića, koliko bude u Baji (Mađarska), ali zato treba nova lokacija. Ako se „Kotlić“ izmesti izvan grad, stahuje se, moglo bi doći do pada interesovanja.

Šank ne sme pasti

Uprkos lošim vremenskim uslovima organizator je ispoštovao najavljeni program. Za najveselije društvo proglašeni su „Sremci“ ispred stola „Šank ne sme pasti“. Nagradu za najbolje aranžirani sto dobilo je društvo po šifrom „Dunavska oaza“, te „Doživljaj Korlatoša“ i „Zlatno leto“.