Najbolji ginekolog među vinogradarima

Doktor Slavko Krstić, specijalista ginekologije i akušerstva, pročuo se u leskovačkom kraju ne samo kao odličan lekar, nego i kao vinogradar. Godišnje, zajedno s bratom Žarkom, diplomiranim inženjerom, iz lepo uređenih vinograda u rodnom selu Dadincu, inače poznatom po odličnim vinogradarima i velikom broju intelektualaca, ubere više od deset hiljada kilograma prvoklasnog grožđa.
– Šta to vredi kada nemamo kome da ga prodamo – vajka se dr Krstić, najbolji lekar među vinogradarima i najbolji vinogradar među lekarima, kako kažu njegovi zemljaci.
Lane je dr Krstiću na Pedesetoj ginekološkoj nedelji uručena „zlatna medalja“ i plaketa, a tim odličjem okitilo se i Odeljenje ginekologije leskovačke Opšte bolnice. Rezultati koji se ovde ostvaruju su dobri, ali žale što je natalitet znatno opao. Prošle godine je, na primer, bilo 2.250 porođaja, znatno manje nego pre petnaestak godina, što treba ozbiljno da brine ne samo medicinare, nego i sve planere leskovačkog kraja. Na tom odeljenju, gotovo odmah po završetka Medicinskog fakulteta u Nišu i specijalizacije u Beogradu, započeo je radni vek primarijus Slavko Krstić i evo u punoj stvaralačkoj zrelosti dobio je zasluženo priznanje koje mu je posebno drago jer su njegov rad vrednovale kolege.
Na pitanje kako je sve počelo, dr Krstić nam je gotovo u jednom dahu ispričao priču o „đaku putniku“ koji je sanjao da postane – doktor i ta želja mu se ispunila. Tako je, u stvari, nastavio tradiciju koja se prenosi „s kolena na koleno’’ u njegom rodnom selu Dadincu gde se, gotovo bez izuzetka, najbolji đaci opredeljuju da budu – lekari.
– Sada već daleke školske 1963/64. upisao sam se u prvi razred Gimnazije „Stevan Jakovljević’’ u Vlasotincu. Kao odličan đak u Osnovnoj školi „Siniša Janić’’ nadao sam se da ću s lakoćom savladati srednjoškolsko gradivo, što se i obistinilo – kaže dr Krstić.
Doktor Slavko Krstić se priseća da je iz njegovog rodnog sela Dadinca tada takođe bilo nekoliko gimnazijalaca, koji su kasnije uspešno završili studije.
– Nismo imali sredstva da plaćamo stan u gradu, pa smo se odlučili da pešačimo desetak kilometara, bez obzira na vremenske uslove i doba dana. Priznajem, taj izbor, iako iznuđen, svima se dopao, jer su nam putovanja bila prepuna raznih priča i zanimljivih zaključaka. Bilo je i polemičkih tonova, ali nikada među nama nije dolazilo do svađe – veli Krstić.