Najbolji posao

Kad te neće, onda neće, al’ kad hoće… kao da te sve sile vidljive i nevidljive, svi zakoni onostrani i ovozemaljski stave na ispit kod učitelja života, da spoznaš sopstvene mogućnosti rada na više polja i krajnjih rokova. Da se razumemo, mi glumci jedva dočekamo nove poslove, a onda naravno kukamo kako nam je mnogo teško i ta gluma je rudarski posao..a ustvari, uvek mi je bilo najteže čekanje.

Večeras odigrah još jednu premijeru. Prošlo je 175. godina od osnivanja prvog stalnog pozorišta u Beogradu zvanog Teatar na Đumruku. Za tu priliku Pozorište na Terazijama je napravilo mali podvig. Za neverovatno kratko vreme stvorili smo predstavu posvećenu ovom događaju, i izveli skraćeno i adaptirano delo Jovana Sterije Popovića „Smrt Stefana Dečanskog“, komad kojim je otvoren Teatar na Đumruku. Sve je prošlo odlično, uprkos žanrovskoj odstupnici i arhaičnom teško pamtljivom sterijanskom govoru. Lepo je bilo doneti duh starog vremena i igrati se “Igre prestola„ na srpski način. Moj prvi sovetnik Teofil kao izrazito zli prepredeni Jago, ili možda Petir Beliš. Bombona za igranje. Kolege se već šale, kako to da meni uvek zapadnu uloge zlikovaca.

Nešto ranije, pre „italijanke“ (brze probe pred premijeru), bio sam sa čelnicima velike korporacije. Imaju važan godišnji događaj na kome žele mene i još jednu koleginicu kao domaćine koji će i pevati na kraju. Volim te zabavne poslove gde promenim ulogu očas posla.

Subota, 17. decembar

Blagodet posla kojim se bavim je različitost žanrova u kojima možeš da se oprobaš. Drama, mjuzikl, horor filmovi, komedije, akcioni filmovi, sitkomi, voditeljski posao, pevanje, igranje ili sinhronizacija crtaća koju posebno volim. Danas je bilo prvo prikazivanje bioskopskog crtaća „Pevajmo“ i moja druga premijera za dva dana. Igram glavnog lika, producenta koalu Bastera Muna koji pravi muzičko takmičenje, a kome je glas u originalu pozajmio Metju Mekonahi. Nažalost, nisam uspeo da vidim ceo film jer sam morao da žurim na predstavu „Zona Zamfirova“ ali dobio sam poruke kako je fantastičan film koji na kraju gledate sa suzom u oku. Dovoljno da odem ovih dana da pogledam na miru, kad ugrabim malo vremena. A na „Zoni“ dobih ogromnu korpu punu cveća i voća. Dirljivo je koliko neki posebni ljudi umeju da iskažu svoju naklonost i ljubav prema pozorištu, prijateljima, glumcima, drugim ljudima. Imam sasvim sigurno najbolji posao na svetu.

Nedelja, 18. decembar

Nakon nekoliko nedelja snimanja, proba, predstava, jurnjave, danas je prvi dan da ne radim baš ništa. Odlučio sam da se odmaram, idem u teretanu i pijem kafe sa dragim ljudima ceo dan. Međutim, u sred prve zakazane kafe zvoni telefon: „Slobo, da li možeš hitno da dodješ do studija, snimamo audiciju za film „Lepotica i zver“, treba nam Lumijer, a samo tebe smo ….“ Može! Stižem ubrzo! Prekidam sekretaricu i hitam da uradim i ovaj zadatak, a kafe premeštam: „Čućemo se, izvinite, jako mi je žao“. Još teretana i padam u krevet u 23h, kompletno obučen.

Ponedeljak, 19. decembar

Jutarnji poziv: „Samo da ti javimo, Amerikanci su odobrili tvoj glas za Lumijera, kad krećemo sa radom?“ Eto male jutarnje sreće koja vam ulepša ceo dan! Premijera filma „Lepotica i zver“ se očekuje u 2017. godini, a naši ljudi užurbano pripremaju ovaj, u najavi, ogroman Diznijevski hit!

Utorak, 20. decembar

Sport je postao sastavni deo moga bića, nešto što me ispunjava i daje snagu, balans i smirenost za sve što se dešava oko mene. Dan koji je prošao bez nekog vida sporta, nije skroz uspešan dan. Kada odradim odličan trening na početku dana, kao danas, sve ostalo je „mačiji kašalj“. Uostalom sutra me čekaju obnažene scene u seriji, zašto bi moji pektoralisi i deltoidi trpeli. Pumpaaj!

Sreda, 21. decembar

Dan koji je započeo vatrenom ljubavnom scenom mora da se završi dobro. Vozač je strpljivo čekao mojih akademskih 5 minuta u 6.30 ujutru, da bih stigao na vreme za snimanje novih epizoda serije Sinđelići. Igram Pola, Amerikanca koji se zaljubljuje u Lilu i napravi pometnju između Sretena i Lile, koje igraju Voja Brajović i Branka Pujić. Lepa uloga, lepo okruženje, divni glumci. Neverovatno lako i brzo se snimaju scene koje zahtevaju punu koncentraciju, perfektno znanje teksta, umeće.. Sve je lakše kad upadnete u razrađeni mehanizam, vaše je samo da se prepustite i uživate u svom poslu. Moram da priznam, pitao sam se kako ćemo Branka i ja kao dve izrazito pristojne osobe da odigramo scenu seksa,(bez obzira na ofucani šablon: „pa glumci ste“) međutim, prilično smo iznenadili ekipu, na opšte veselje. Izgledalo je baš kako treba, kao Sretenova noćna mora, vrlo suptilno i sa merom.

Četvrtak, 22. decembar

Lečim epikondilitis iliti teniski lakat već nekoliko nedelja u jednoj veoma uspešnoj klinici za fizikalnu medicinu na Banovom brdu. Danas je bio dan kada radimo tzv. shock wave, ultrazvučno razbijanje kalcifikata u laktu radi lakše pokretljivosti i smanjenja bola. Poseban dan kad se psihički pripremam na toliku količinu bola. Srećom, ta mala gadost u laktu se značajno smanjila i terapija daje odlične rezultate te ni bol više ne predstavlja prepreku. Biće taj lakat opet kao nov, ko mi je kriv što sam sate i sate provodio na raznim sportovima, u teretanama, umesto da sam se uhvatio daljinskog kao svaki zdravorazmišljajući. E sad trpi Slobodane.

Igrali smo večeras opet veliki hit Pozorišta na Terazijama, predstavu Mamma mia. Juke box mjuzikl, fenomen gde nas publika ispraća 10 minuta na nogama, pevajući sa nama. Neretko mi se desi da me zaustave na ulici samo zbog te predstave, navodeći koliko puta su je pogledali i koliko ih činimo srećnim. Rekoh li da imam najbolji posao na svetu?

Autor je glumac iz Beograda