Najbolji u Evropi

Kukolj je u finalu pobedio francuskog predstavnika Aksela Kležera. NJegov put do same borbe za titulu bio je izuzetno naporan; u vrlo kratkom vremenoskom periodu prvo je savladao Švajcarca Grosklausa, zatim Nenartavičiusa iz Litvanije, Estonca Kaljulaida, a u danu kada je osvojio zlatnu medalju morao je prevashodno da pobedi Mehdijeva iz Azerbejdžana, u kome je džudo nacionalni sport.

Da zaista poseduje talenat i konstituciju za vrhunskog džudistu Kukolj je pokazao još u juniorskim danima. Tehniku je usavršavao još od trenutka kada je 2009. na juniorskom Svetskom prvenstvu zauzeo peto mesto. Već naredne godine došao je do prvih medalja u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji. Na Evropskom prvenstvu u svojoj generaciji osvojio je srebro, da bi samo par meseci kasnije u konkurenciji mlađih seniora napravio veliki podvig pošto je uspeo da se domogne bronzanog odličja. Kukolj posebno pamti 2013. godinu u kojoj je u mlađim seniorima došao do srebra na Evropskom prvenstvu, ali i do prve zlatne medalje na jednom bitnijem takmičenju: Mediteranskim igrama u turskom Mersinu.

Rapidan napredak srpski džudista pokazao je na Olimpijskim igrama u Riju; nakon što je u prvom kolu bio slobodan, u drugom je pobedio Slovenca Žganka, a potom je u trećem poražen od Japanca Bejkera, koji je na kraju turnira osvojio zlatnu medalju. O Kukoljevim nastupima u Brazilu mnogi stručnjaci imali su reči hvale, pre svega kada je u pitanju njegova taktika.

Fizički besprekorno spreman, ne važi za džudistu koji pošto-poto želi da preuzme inicijativu od prvog minuta. Kukolj više preferira da zamori rivala, sačeka momenat i na fintu iznenadi rivala. Nešto slično uradio je u finalu u Varšavi; činilo se da je Francuz imao inicijativu, međutim Kukolj mu nijednom nije dozvolio da ga uhvati za kimono i pokuša da ga okrene; naprotiv, sačekao je da Kležeru padne koncentracija pred kraj borbe, a zatim ga je u tri poteza naterao da se preda. Zanimljivo je da je Kukolj rođen u Pragu 9. septembra 1991.